Read Biblija (Šarić) Postanak 27 Bible Online

Postanak 27 - Biblija (Šarić) bible

Postanak 27

¹Kad Izak ostarje i oči mu potamnješe da nije mogao više vidjeti, dozva svog starijega sina Ezava i reče mu: “Sine moj”! On mu odgovori: “Evo me!”

²Tada Izak reče: “Vidiš, ostario sam i ne znam kad ću umrijeti.

³Uzmi sad svoje oružje, svoj tobolac i luk, izađi van u pustinju i ulovi mi komad divljači!

⁴Priredi mi od toga tečno jelo, kako to ja volim, i donesi mi to! Tada ću jesti i duša će te moja za to blagosloviti, prije nego umrem.”

⁵A Rebeka je bila čula kad je Izak tako govorio sa sinom Ezavom. I Ezav izađe u pustinju da ulovi divljači i donese kući.

⁶Tada reče Rebeka svom sinu Jakovu: “čula sam kako tvoj otac reče tvom bratu Ezavu:

⁷Donesi mi komad divljačine i priredi mi tečno jelo! Tada ću jesti i tebe pred Gospodinom blagosloviti, prije nego umrem.

⁸Nego sada, sine moj, poslušaj savjet što ću ti ga dati!

⁹Otiđi k stadu i donesi mi dva lijepa jareta! Od njih ću prirediti tečno jelo tvojemu ocu, kako on to voli.

¹⁰Onda ćeš donijeti svom ocu da jede pa da te blagoslovi, prije nego umre.”

¹¹A Jakov odvrati svojoj majci Rebeki: “Ali moj je brat Ezav čovjek rutav, a ja sam gladak.

¹²Možda će me moj otac opipati. Onda sam pred njim kao varalica, pa bih navukao na sebe prokletstvo umjesto blagoslova.”

¹³A njegova mati odgovori: “Na me neka padne to prokletstvo tvoje, sine moj! Poslušaj savjet moj! Otiđi i donesi mi!”

¹⁴On tada ode i donese svojoj majci. Majka priredi od toga tečno jelo, kako je to volio njegov otac.

¹⁵Nato donese Rebeka najbolje haljine svoga starijeg sina Ezava, što ih je imala u kući kod sebe, i odjene ih mlađem sinu Jakovu.

¹⁶Kožice jareće ovi mu oko ruku i oko glatkoga vrata.

¹⁷Tada dade sinu Jakovu u ruke tečno jelo s kruhom, što ga je bila priredila.

¹⁸Tako uđe on k ocu i reče: “Oče moj!” On odgovori: “Evo me! Tko si ti, sine moj?”

¹⁹Jakov odvrati ocu: “Ja sam Ezav, tvoj prvorođenac. Učinio sam kako si mi naložio. Sjedi uspravno i jedi moje divljači i onda me blagoslovi!”

²⁰A Izak upita svojega sina: “Kako si mogao tako brzo nešto naći, sine moj?” On odgovori: “Gospodin, Bog tvoj, dade te istrča preda me.”

²¹Ali Izak reče Jakovu: “Stupi bliže da te opipam, sine moj, jesi li ti zaista sin moj Ezav ili nisi!”

²²Jakov pristupi k ocu svojemu Izaku i on ga opipa i reče: “Glas je doduše Jakovljev, ali ruke su Ezavove.”

²³I ne prepozna ga, jer su njegove ruke bile rutave kao ruke njegova brata Ezava. Pošto ga je pozdravom blagoslova pozdravio,

²⁴upita opet: “Ti si dakle doista sin moj Ezav?” On odgovori: “Jesam.”

²⁵Tada on reče: “Onda mi donesi da jedem divljači svog sina i da te tada blagoslovim!” Jakov mu donese, i on je jeo. Tada donese vina, i on je pio.

²⁶Nato mu reče njegov otac Izak: “Hodi ovamo, sine moj, i poljubi me!”

²⁷On pristupi i poljubi ga. Kad on osjeti miris njegovih haljina, blagoslovi ga govoreći: “Zaista, miris sina mojega jest kao miris polja kad ga blagoslovi Gospodin.

²⁸Bog ti dao nebeske rose i rodne zemlje i vina i žita u izobilju!

²⁹I narodi se pred tobom prigibali! Bio gospodar braći svojoj, i klanjali se tebi sinovi majke tvoje! Proklet bio koji tebe proklinje! A blagoslovljen bio koji tebe blagoslivlja!”

³⁰Kad je Izak bio završio blagoslov nad Jakovom, a Jakov jedva što je bio otišao ispred svojega oca Izaka, vrati se njegov brat Ezav iz lova.

³¹I on priredi tečno jelo, donese svojemu ocu i reče ocu: “Sjedni uspravno, oče dragi, i jedi divljači svojega sina! Onda me blagoslovi!”

³²Tada ga upita njegov otac Izak: “Tko si ti?” On reče: “Ja sam tvoj sin, tvoj prvorođenac, Ezav.”

³³Izak se neizmjerno uplaši i povika: “A tko je bio onaj koji ulovi divljači i donese mi je? Ja sam jeo od svega prije nego ti dođe, i njega sam blagoslovio. I on će tako ostati blagoslovljen!”

³⁴Kad Ezav razabra riječi svog oca, zavrisnu gorko iza glasa i zamoli svojega oca: “Blagoslovi i mene, oče dragi!”

³⁵On odgovori: “Dođe tvoj brat s prijevarom i odnese ti blagoslov.”

³⁶Tada on odvrati: “Pravo mu se dalo ime Jakov. Već dvaput me prevari: Moje pravo prvorodstva uze mi, a sad mi eto još ote i blagoslov.” Tad upita: “Zar nisi za me sačuvao nikakva blagoslova?”

³⁷Izak odgovori Ezavu: “Eto, postavih ga tebi za gospodara i svu njegovu braću dadoh mu za sluge. Opskrbih ga žitom i vinom. Pa što bih sad još mogao učiniti za tebe, sine dragi?”

³⁸Ezav odvrati svojemu ocu: “Zar imaš samo jedan blagoslov, oče dobri? Blagoslovi i mene, oče dragi!” I Ezav stade glasno plakati.

³⁹Tada mu njegov otac Izak progovori: “Eto, daleko od rodne zemlje bit će tvoje prebivalište i daleko od rose nebeske odozgo.

⁴⁰Od svojega mača živjet ćeš i bratu ćeš svojemu služiti. Napregneš li se, jaram ćeš njegov stresti s vrata svojega.”

⁴¹Ezav posta neprijatelj Jakovu zbog blagoslova što mu ga je bio dao njegov otac, i reče Ezav: “Uskoro dolazi vrijeme u kojem će se žaliti mog oca; tada ću ubiti svojega brata Jakova.” "

⁴²I kad Rebeka sazna za tu izjavu svog starijeg sina Ezava, dozva mlađeg sina Jakova i reče mu: “Slušaj, brat tvoj Ezav hoće da ti se osveti i da te ubije.

⁴³Nego, sine dragi, poslušaj moj savjet! Ustani i bježi k mom bratu Labanu u Haran!

⁴⁴Ostani jedno vrijeme kod njega, dok se slegne srdžba tvog brata!

⁴⁵čim se gnjev tvojega brata odvrati od tebe i on zaboravi što si mu učinio, poslat ću po tebe i otamo te dovesti ovamo. Zašto bih vas obojicu izgubila u jednom danu?”

⁴⁶Potom Rebeka reče Izaku: “Omrznuo mi je život zbog kćeri Hetita. Ako i Jakov uzme sebi za ženu jednu Hetitkinju, jednu između kćeri u zemlji, onda što imam još od života?”