Read Biblija (Šarić) 2 o Samuelu 15 Bible Online

2 o Samuelu 15 - Biblija (Šarić) bible

2 o Samuelu 15

¹Poslije toga pribavi sebi Abšalom kolâ i konjâ i pedeset ljudi koji su trčali pred njim.

²Rano ujutro stajao bi Abšalom na putu kraj vrata. Svakoga koji je imao parnicu i koji je htio ići kralju na sud, Abšalom bi dozvao k sebi i upitao: “Iz kojega si grada?”

³Kad bi onaj tada odgovorio: “Sluga je tvoj iz toga i toga Izrćlova plemena”, tada bi mu Abšalom rekao: “Eto, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema tko saslušati kod kralja.”

⁴Abšalom bi mu još rekao: “O, kad bi se mene postavilo za suca u zemlji! Svaki koji ima parnicu ili kakav pravni posao mogao bi doći k meni. Ja bih mu već pribavio njegovo pravo.”

⁵I kad bi mu tko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio ruku te bi ga privukao k sebi i poljubio ga.

⁶Tako je činio Abšalom sa svim Izrćlcima koji su dolazili kralju da im sudi. Tako je primamljivao Abšalom srca Izrćlovih ljudi.

⁷Kad prođu četiri godine, reče Abšalom kralju: “Htio bih otići i u Hebronu izvršiti svoj zavjet što sam ga učinio Gospodinu.

⁸Jer kad sam boravio u Gešuru u Aramu, učini tvoj sluga ovaj zavjet: Ako da Gospodin da se vratim u Jeruzalem, prinijet ću Gospodinu žrtvu.”

⁹Kralj mu odgovori: “Idi s mirom!” I Abšalom se zaputi i ode u Hebron.

¹⁰Posla tajne glasnike svim Izrćlovim plemenima i poruči im: “čim čujete da su trube zatrubile, povičite: Abšalom je kralj u Hebronu!”

¹¹S Abšalomom ode i dvjesta ljudi iz Jeruzalema, koji su bili pozvani i koji su bezazleno pošli, a da nisu ništa znali.

¹²Abšalom dade dovesti na prinošenje žrtava i Gilonjanina Ahitofela, Davidova savjetnika, iz njegova grada Gilona. Tako dobi buna na snazi, i sve se više ljudi priključivalo Abšalomu.

¹³Tada stiže k Davidu glasnik i javi mu: “Srca Izrćlaca pristadoše uz Abšaloma.”

¹⁴Nato David zapovjedi svim svojim slugama koji su bili kod njega u Jeruzalemu: “Ustajte! Bježimo! Jer inače ne ćemo pobjeći od Abšaloma. Brže se spremite za put! Inače će on pohitati i dostići će nas, oborit će nas, oborit će na nas zlo i udarit će grad oštricom mača.”

¹⁵Sluge kraljeve odgovoriše kralju: “Sve će biti upravo onako kako želi gospodar i kralj! Mi smo tvoji pokorni sluge.”

¹⁶Tako ode kralj i sav dvor za njim. Samo kralj ostavi deset žena i priležnica, da čuvaju palaču.

¹⁷Kralj dakle ode i svi ljudi za njim. Kod posljednje se kuće zaustaviše.

¹⁸Svi njegovi sluge prođoše pokraj njega. Svi Kerećani i Pelećani, svi Gićani, šest stotina ljudi, koji su bili pošli za njim iz Gata, prođoše pokraj njega.

¹⁹Itaju Gićaninu kralj reče: “Zašto ćeš i ti ići s nama? Vrati se i ostani kod kralja! Pa ti si stranac i sam si prognan iz svoje domovine.

²⁰Jučer si došao, a danas da te uzmem da se s nama potucaš i ne znaš kamo ja idem? Vrati se i odvedi natrag svoje zemljake! Zdravo i sretno!”

²¹Ali Itaj odvrati kralju: “Tako živ bio Gospodin, i tako živ bio moj gospodar i kralj! Ondje gdje bude moj Gospodin i kralj, bilo na smrt ili na život, bit će i tvoj sluga!”

²²Tada reče David Itaju: “Dobro, prođi.” I tako prođe Itaj Gićanin sa svim svojim ljudima i sa svom pratnjom što je bila s njim.

²³Sve je pučanstvo plakalo iza glasa dok su svi ljudi prolazili. Nato prijeđe kralj preko potoka Kidrona, a i sav narod prijeđe prema pustinji.

²⁴Sadok je bio kod njega sa svim levitima što su nosili kovčeg zavjeta Božjega. Oni spustiše kovčeg Božji, i Ebjatar je žrtvovao sve dok sav narod nije izišao iz grada.

²⁵Potom kralj reče Sadoku: “Nosi kovčeg Božji natrag u grad! Ako nađem milost u očima Gospodnjim, on će me dovesti natrag, i dat će mi da opet vidim njega i njegov stan.

²⁶Ako rekne: Nisi mi po volji, ja se podvrgavam. Neka učini sa mnom što mu se čini dobro!”

²⁷Tada reče kralj svećeniku Sadoku i ovo: “Ti to razumiješ, vrati se u grad s dva vaša sina: tvoj sin Ahimaas i Jonatan, Ebjatarov sin!

²⁸Evo, ja ću čekati na gazovima pustinje dok ne dođe vaš glasnik i ne donese mi vijest.”

²⁹Tada Sadok i Ebjatar odnesoše kovčeg Božji natrag u Jeruzalem i ostadoše tamo.

³⁰A David se penjao uz Maslinsku goru. Plačući i pokrivene glave išao je gore. Bos je hodao otamo. I svi ljudi koji su bili s njim pokrili su svoje glave. Jednako plačući, penjali su se gore.

³¹Kad javiše Davidu da je Ahitofel među buntovnicima kod Abšaloma, David povika: “O Gospodine, obezumi Ahitofelov savjet!?”

³²Kad je David bio došao na vrh gore, gdje je bio običaj častiti Boga, susretne ga iznenada Arčanin Hušaj razdrte haljine i glave posute prahom.

³³David mu reče: “Ako pođeš sa mnom, samo si mi na teret.

³⁴Ali ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: Sluga sam tvoj, kralju; kako sam prije bio sluga tvojemu ocu, tako sam sada sluga tebi! ? onda možeš razbiti savjet Ahitofelov."

³⁵I svećenici Sadok i Ebjatar bit će tamo s tobom. Sve što čuješ iz kraljeve palače, priopći svećenicima Sadoku i Ebjataru!

³⁶Oni imaju tamo kod sebe svoja dva sina: Ahimaasa, Sadokova sina, i Jonatana, Ebjatarova sina. Po njima mi javljajte sve što čujete!”

³⁷I tako ode Davidov prijatelj Hušaj u grad, kad je Abšalom upravo ušao u Jeruzalem.