Read Biblija (Šarić) Izaija 2 Bible Online

Izaija 2 - Biblija (Šarić) bible

Izaija 2

¹Objava koju je primio Izaija, Amosov sin, o Judi i Jeruzalemu.

²Na kraju danâ dogodit će se da će utvrđena gora s Gospodnjom kućom biti kao glava gorama, uzvišena iznad visina.

³Tada će grnuti k njoj svekoliki narodi. Mnogi će narodi ići tamo i govoriti: “Dođite da idemo na Gospodnju goru, u kuću Boga Jakovljeva! Neka nas on uči svojim putovima! Mi želimo hoditi njegovim stazama!” Jer nauk izlazi sa Siona i Gospodnja riječ od Jeruzalema.

⁴On sudi među narodima, govori pravicu mnogim narodima. Oni prekivaju svoje mačeve u plugove, svoja koplja u srpove. Više ne diže mač narod protiv naroda. Više se ne uči ratu.

⁵Dakle, kućo Jakovljeva! Zaputimo se u Gospodnjoj svjetlosti!

⁶Ali ti si odbacio svoj narod, Jakovljevu kuću; jer su puni vračara s Istoka i gatalaca kao Filistejci. Idu ruku pod ruku s tuđincima. "

⁷Puna je njihova zemlja srebra i zlata. Nema broja njihovu blagu. Puna je njihova zemlja konja. Nema broja njihovim kolima.

⁸Puna je njihova zemlja idola. Klanjaju se djelu svojih ruku, što ga napraviše njihovi prsti.

⁹Pregiba se čovjek, ponižava se muž. Ne ćeš im oprostiti.

¹⁰Zavuci se u kamene pećine! Sakrij se u prah! Pred strahovitim Gospodnjim pogledom, pred uzvišenim njegovim veličanstvom!

¹¹Prignut će se uznositost ljudi, poništit će se oholost muževa. Samo je Gospodin uzvišen u onaj dan.

¹²Jer će dan suda Gospodin nad vojskama održati nad svime što je oholo i uznosito, i nad svime što se podiže, da se to poništi; "

¹³nad svim cedrovima Libanona, visokim, ponositim, i nad svim hrastovima od Bašana,

¹⁴nad svim visokim gorama i nad svim uzdignutim humovima,

¹⁵nad svakom visokom kulom i svakim utvrđenim zidom,

¹⁶nad svim tarsiškim lađama i nad svakom dragocjenom barkom.

¹⁷Prignut će se uznositost ljudi, poništit će se oholost muževa. Samo je Gospodin uzvišen u onaj dan.

¹⁸Iščeznut će svi idoli.

¹⁹Zavlačit će se ljudi u kamene pećine, u zemaljske rupe, pred strahovitim Gospodnjim pogledom, pred uzvišenim njegovim veličanstvom, kad ustane da prepadne zemlju.

²⁰U onaj će dan čovjek svoje idole od srebra i zlata, što ih je sebi napravio kako bi im se klanjao, pobacati štakorima i slijepim miševima.

²¹Da se zavuče u kamene rasjekline, u gorske pukotine pred strahovitim Gospodnjim pogledom, pred uzvišenim njegovim veličanstvom, kad ustane da prepadne zemlju.

²²Zato se okanite ljudi, kojima kroz nos ide životni dah! Kako ih treba malo cijeniti!