Read Biblija (Šarić) Marko 12 Bible Online

Marko 12 - Biblija (Šarić) bible

Marko 12

¹Govorio im je u prispodobama: “čovjek posadi vinograd. Ogradi ga plotom, iskopa tijesak i načini kulu. Tada ga dade u zakup vinogradarima i ode izvan zemlje.

²Kad je bilo vrijeme, posla k vinogradarima slugu da primi od njih svoj dio vinogradskoga prihoda.

³Ali ga oni uhvatiše, izbatinaše ga i otjeraše ga praznih ruku.

⁴Tada posla k njima drugoga slugu. Ali su i njega tukli po glavi i izgrdili.

⁵Posla još trećega kojega ubiše. I tako još mnoge druge od kojih jedne izmlatiše, druge poubijaše.

⁶I još je imao svojega jedinog, ljubljenog sina. Najposlije posla i njega k njima. Mislio je naime: Iskazat će poštovanje prema mojemu sinu.

⁷Ali vinogradari rekoše među sobom: To je baštinik. Hajde, ubijmo ga; tada će baština pripasti nama!"

⁸Uhvatiše ga dakle, ubiše ga i izbaciše iz vinograda.

⁹Što će sad učiniti gospodar vinograda? Doći će, pogubit će vinogradare i drugima dati vinograd.

¹⁰Niste li ikada čitali u Pismu ovo: Kamen koji odbaciše graditelji postade ugaoni kamen; "

¹¹to je djelo Gospodnje i divno je u našim očima?”

¹²Tada su gledali da ga uhvate; ali su se bojali naroda. Shvatili su naime da je on htio njih pogoditi tom prispodobom. "

¹³Onda poslaše k njemu neke farizeje i herodovce da bi ga uhvatili u kakvoj izjavi.

¹⁴Oni dođoše i rekoše mu: “Učitelju, znamo, ti si istinit i ne pitaš ni za koga; jer ne gledaš tko je tko, nego učiš Božji put po istini. Je li dopušteno ili nije davati caru porez? Trebamo li ga ili ne trebamo davati?”"

¹⁵On prozre njihovo licemjerje i reče im: “Zašto me kušate? Donesite mi denar da ga vidim!”

¹⁶Oni mu donesoše. On ih upita: “čiji je ovo lik i natpis?” Odgovoriše mu: “Carev.”

¹⁷Isus im odvrati: “Dajte dakle caru što pripada caru, a Bogu što pripada Bogu!” I oni su mu se divili.

¹⁸I dođoše k njemu saduceji koji tvrde da nema uskrsnuća. I oni ga upitaše:

¹⁹”Učitelju”, rekoše, “Mojsije nam je propisao: Ako kome umre brat i ostavi ženu, a djece ne ostavi, onda treba njegov brat uzeti njegovu ženu i svojemu bratu podići potomstvo.

²⁰A bilo je sedmero braće. Prvi uze ženu i umre bez potomka.

²¹Tada je uze drugi i umre bez potomka, isto tako i treći,

²²i sva sedmorica ne ostaviše potomka. Poslije svih umre i žena.

²³Kojemu će sad od njih pripasti ona kao žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer su je sva sedmorica imala za ženu.”

²⁴Isus im odvrati: “Niste li zato u zabludi, jer ne razumijete ni Pisma ni moći Božje?

²⁵Jer kada uskrsnu od mrtvih, više se ne žene i više se ne udavaju, nego su kao anđeli na nebesima.

²⁶A što se tiče uskrsnuća od mrtvih, niste li čitali u Mojsijevoj knjizi na mjestu o grmu, kako mu Bog reče: Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev?

²⁷On, međutim, nije Bog mrtvih nego živih. Vi ste, dakle, u teškoj zabludi.”

²⁸Jedan od pismoznanaca slušao je njihovu prepirku i opazio kako im je zgodno odgovorio. I on pristupi i zapita ga: “Koja je prva od svih zapovijedi?”

²⁹Isus odgovori: “Prva glasi: čuj, Izrćle, Gospodin, naš Bog, jest jedini.

³⁰Ljubi Gospodina, svoga Boga, svim srcem, svom dušom, svom pameti i svom svojom snagom!

³¹Druga glasi: Ljubi svoga bližnjega kao samoga sebe! Važnije zapovijedi od tih nema.”

³²Tada mu reče pismoznanac: “Dobro, učitelju, posve si pravo rekao: Samo je jedan Bog, i osim njega nema drugoga.

³³Njega ljubiti svim srcem, svom dušom, svom pameti kao samoga sebe: to je vrednije od svih paljenica i žrtava.”

³⁴Kad vidje Isus kako pametno odgovori, reče mu: “Nisi daleko od Božjega kraljevstva.” Otada se ne usudi više nitko zapitati ga što.

³⁵Kad je Isus učio u Hramu, zapita: “Kako mogu pismoznanci tvrditi da je Mesija Davidov sin?

³⁶Ipak sam David kaže u Duhu Svetom: Reče Gospodin mome Gospodinu: Sjedi meni s desne, dok položim tvoje neprijatelje za podnožje tvojim nogama!

³⁷Sam David naziva ga Gospodinom, kako može dakle biti njegov sin?” Veliko mnoštvo naroda rado ga je slušalo.

³⁸Dalje im reče u svojoj pouci: “čuvajte se pismoznanaca! Oni rado idu u dugačkim haljinama, hoće da ih ljudi pozdravljaju na javnim mjestima

³⁹i da zauzimaju u sinagogama prva mjesta i na gozbama pročelja.

⁴⁰Oni izjedaju udovičke kuće i prave se da izgovaraju duge molitve. Njih čeka stroži sud.”

⁴¹Isus je sjedio nasuprot blagajni za prinose i gledao kako narod ubacuje novac u blagajnu. Mnogi su bogataši ubacivali mnogo.

⁴²Jedna siromašna udovica dođe i ubaci dvije lepte, što čini kvadrant.

⁴³Tada dozva svoje učenike i reče im: “Zaista kažem vam: Ova siromašna udovica stavila je više u blagajnu nego svi drugi.

⁴⁴Jer svi drugi ubaciše od svoga viška, a ona stavi od svoga siromaštva sve što je imala za hranu.”