Read Biblija (Šarić) Suci 9 Bible Online

Suci 9 - Biblija (Šarić) bible

Suci 9

¹Abimelek, Jerubaalov sin, ode u Šekem k braći svoje majke i predloži njima i svemu rodu obitelji svoje majke ovo:

²”Upitajte jednom otvoreno sve građane Šekema: Što je bolje za vas: da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerubaalovi, ili da vam je gospodar jedan čovjek? Pomislite na to da sam ja vaše tijelo i vaša kost!”

³Tu njegovu izjavu izrekoše braća njegove majke pred svim građanima Šekema, i njihova se srca privinuše Abimeleku. Jer oni sebi rekoše: “Naš je brat.”

⁴Dadoše mu sedamdeset šekela srebra iz Baal-Beritova hrama. Time najmi sebi Abimelek ljude bez posjeda i drzovite, koji mu se pridružiše.

⁵On pođe onda u kuću svog oca u Ofru i pobi svoju braću, sinove Jerubaalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu. Samo osta Jotam, najmlađi Jerubaalov sin, jer se je bio sakrio.

⁶Nato se sakupiše svi građani u Šekemu i svi stanovnici Bet-Mila, odoše i učiniše Abimeleka kraljem kod hrasta koji stoji u Šekemu.

⁷Kad to javiše Jotamu, ode on, stade na vrh gore Gerizima i povika im u sav glas: “čujte me, građani Šekema, tako vas Bog čuo!

⁸Jedanput pošla stabla da pomažu sebi kralja. Rekoše maslini: Budi naš kralj!

⁹A maslina im odvrati: Zar ja da ostavim svoju pretilinu, koju na meni slave bogovi i ljudi, pa da idem vladati nad drvećem?

¹⁰Tada reče drveće smokvi: Dođi, budi naš kralj!

¹¹A smokva im odvrati: Zar ja da ostavim svoju sladost i krasni svoj plod, pa da idem vladati nad drvećem?

¹²I reče drveće vinovoj lozi: Dođi, budi naš kralj!

¹³A vinova im loza odvrati: Zar ja da ostavim svoje vino, koje veseli Boga i ljude, pa da vladam nad drvećem?

¹⁴I reče sve drveće trnu: Dođi, budi naš kralj!

¹⁵A trn im odgovori: Ako doista hoćete mene pomazati sebi za kralja, onda dođite i sklonite se u moju sjenu; ako li ne ćete, onda neka izađe oganj iz trna i spali libanonske cedrove! "

¹⁶A sada! Ako ste vjerno i pošteno radili, kad učiniste Abimeleka kraljem, i ako ste dobro učinili Jerubaalu i njegovoj kući i nagradili mu ono što je učinio ?

¹⁷vi, za koje se je moj otac borio i svoj život izložio i koje je izbavio iz ruku Midjanaca,

¹⁸a vi danas ustadoste na kuću mojega oca i pobiste njegove sinove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu, i učiniste kraljem Abimeleka, sina njegove sluškinje, nad građanima Šekema zato što je vaš brat ?

¹⁹ako ste dakle danas vjerno i pošteno radili prema Jerubaalu i njegovoj kući, onda se veselite zbog Abimeleka, a on neka se veseli zbog vas!

²⁰Ako li niste, neka iziđe oganj od Abimeleka i spali građane u Šekemu i Bet-Milu i neka iziđe oganj od građana u Šekemu i od Bet-Mila i spali Abimeleka!”

²¹Tada pobježe Jotam i skloni se. Ode u Beer i ondje ostade bojeći se svojega brata Abimeleka.

²²I vladao je Abimelek Izrćlom tri godine.

²³I posla Bog razdor između Abimeleka i građana u Šekema, tako da se građani Šekema iznevjeriše Abimeleku.

²⁴Tako se je morao osvetiti zločin učinjen na sedamdeset sinova Jerubaalovih i krv njihova doći na njihova brata Abimeleka, koji ih je bio ubio, i na građane Šekema, koji su ga bili potakli da ubije svoju braću.

²⁵I građani Šekema postaviše mu zasjede po gorskim vrhovima, pa su plijenili svakoga koji je prolazio mimo njih onim putem. Javiše to Abimeleku.

²⁶Gaal, Ebedov sin, bio je naime došao sa svojom braćom, i oni su se bili nastanili u Šekemu. A građani Šekema pouzdaše se u njega.

²⁷Kad su bili izašli u polje i u svojim vinogradima imali berbu i tiještili grožđe, prirediše veselje, odoše u hram svojega boga, jedoše i piše, i psovali su Abimeleka.

²⁸Gaal, Ebedov sin, povika: “Tko je Abimelek i tko smo mi Šekemljani da mu moramo služiti? Nije li on Jerubaalov sin, a Zebul njegov upravitelj? Budite radije podložni ljudima Hamora, Šekemova oca! Zašto da njemu budemo podložni?

²⁹O, kad bih ja imao u svojoj ruci taj narod! Protjerao bih Abimeleka.” Tada rekoše Abimeleku: “Pojačaj svoju vojsku i kreni!”

³⁰A kad je Zebul, gradski upravitelj, čuo izjave Gaala, Ebedova sina, vrlo se razgnjevi.

³¹On posla tajno glasnike Abimeleku i poruči mu: “Evo, Gaal, sin Ebedov, dođe sa svojom braćom u Šekem. Oni sad bune grad protiv tebe.

³²Ustani, dakle, noću sa svojim ljudima i postavi zasjedu u polju!

³³Rano ujutro, kad sunce grane, digni se i udari na grad! Kad on zatim sa svojim ljudima izađe protiv tebe, učini s njim kako ti dolikuje!”

³⁴Tada usta Abimelek noću sa svim svojim ljudima. Postaviše zasjedu Šekemu u četiri čete.

³⁵Kad Gaal, Ebedov sin, iziđe i stade pred vrata gradska, iskoči onda Abimelek sa svojim ljudima iz zasjede.

³⁶Gaal ugleda ljude i reče Zebulu: “Eno dolaze ljudi s vrha gore!” A Zebul mu odvrati: “Od gorske sjene čine ti se ljudi.”

³⁷Ali Gaal potvrdi još jednom: “Eno, ljudi silaze s visa! Druga četa dolazi od čarobničkog hrasta.”

³⁸Tada mu doviknu Zebul: “Gdje su ti sada velika usta? Ti si bio onaj koji se je rugao: Tko je Abimelek da mu moramo biti podložni? Pa to su ljudi koje si prezreo. Iziđi sada i bori se s njim!”

³⁹I izađe Gaal pred Šekemljanima i potuče se s Abimelekom.

⁴⁰Ali ga Abimelek natjera u bijeg, i on pobježe pred njim.

⁴¹Dok je Abimelek ostao u Arumu, istjera Zebul Gaala i njegovu braću. Tako nisu mogli dulje ostati u Šekemu.

⁴²Kad sutradan izađoše ljudi u polje i javiše to Abimeleku,

⁴³uze on vojsku, razdijeli je u tri čete i razmjesti je kao zasjedu u polju. A čim vidje da su ljudi izašli iz grada, skoči na njih i pobi ih.

⁴⁴Sam Abimelek udari sa svojom četom i stane kod gradskih vrata, a druge dvije čete udariše na sve one koji su bili u polju, i pobiše ih.

⁴⁵Tada je Abimelek cijeli dan udarao na grad. Kad zauze grad, poubija stanovnike, razori grad i prosu sol po njemu.

⁴⁶A kad to čuše svi stanovnici Šekemske kule, odoše u podrum hrama boga Berita.

⁴⁷čim dojaviše Abimeleku da su se tamo skupili svi stanovnici Šekemske kule,

⁴⁸izađe on sa svim svojim ljudima na goru Salmon. Tamo prihvati Abimelek sjekiru, odsiječe granu drveta, podiže je i stavi je na svoje rame. A ljudima zapovjedi: “Što vidjeste da sam ja učinio, to brzo činite i vi!”

⁴⁹Tada i svi ljudi, čovjek za čovjekom, odsjekoše granu drveta, pođoše zatim za Abimelekom, slagaše grane nad podrum i njima zapališe podrum. I tako izginuše svi stanovnici Šekemske kule, oko tisuću muškaraca i žena.

⁵⁰Potom ode Abimelek na Tebes, opkoli Tebes i osvoji ga.

⁵¹Usred grada bila je tvrda kula u koju su bili pobjegli svi ljudi i žene, svi stanovnici grada. Oni zatvoriše za sobom vrata i popeše se na krov kule.

⁵²Abimelek dođe sve do kule i htjede udariti na nju. Kad se posve primakao vratima kule, da je zapali,

⁵³baci jedna žena gornji mlinski kamen na glavu Abimeleku i razbi mu lubanju.

⁵⁴On brzo dozove momka koji mu je nosio oružje i zapovjedi mu: “Izvadi svoj mač i ubij me! Inače će se za me reći: Žena ga je ubila.” I probode ga njegov momak, i on umre.

⁵⁵Kad vidješe Izrćlci da je Abimelek mrtav, vratiše se svi svojim kućama.

⁵⁶Tako plati Bog Abimeleku za zločin što ga je bi počinio prema svom ocu ubivši svoje sedamdesetero braće.

⁵⁷Isto tako dade Bog da svi zločini ljudi u Šekemu natrag padnu na njihovu glavu. Tako se ispuni na njima kletva Jotama, Jerubaalova sina.