Read Biblija: suvremeni hrvatski prijevod Postanak 37 Bible Online

Postanak 37 - Biblija: suvremeni hrvatski prijevod bible

Postanak 37

¹Jakov je živio u zemlji Kanaan, gdje je kao stranac živio i njegov otac.

²Ovo je priča o Jakovljevoj obitelji: Kad je Josip bio mladić od sedamnaest godina, čuvao je stada ovaca i koza sa svojom braćom, sinovima Bilhe i Zilpe, žene njegovog oca. Josip je ispričao ocu da su braća činila neke loše stvari.

³A Jakov je, još zvan Izrael[139], od svih svojih sinova najviše volio Josipa jer mu se rodio u starosti. Stoga mu je napravio poseban, bogato ukrašen ogrtač.

⁴Kad su Josipova braća vidjela da ga njihov otac voli više od njih, toliko su ga zamrzili da ga nisu mogli niti pozdraviti u miru.

⁵Jednom je Josip sanjao san i ispričao ga svojoj braći, a oni su ga još više zamrzili.

⁶Josip im je rekao: »Slušajte kakav sam sanjao san:

⁷Vezali smo snopove žita nasred polja i odjednom se moj snop podigao i uspravio, a vaši su se snopovi okupili oko njega i poklonili mu se.«

⁸Braća su mu nato rekla: »Zar misliš da ćeš vladati nama i biti nam gospodar?« I još su ga više zamrzili zbog njegovog sna i onoga što je rekao.

⁹Josip je sanjao i drugi san te ga ispričao svojoj braći: »Slušajte! Ponovo sam sanjao san: poklonili su mi se sunce, mjesec i jedanaest zvijezda.«

¹⁰Kad je to ispričao svom ocu i braći, otac ga je prekorio i rekao mu: »Kakav si to sanjao san? Pa nećemo se valjda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?«

¹¹I dok su njegova braća bila na njega ljubomorna, njegov je otac razmišljao o svemu što se dogodilo.

¹²Kad su jednom njegova braća otišla napasati očeva stada blizu Šekema,

¹³Izrael je rekao Josipu: »Tvoja braća napasaju stada blizu Šekema. Hajde, poslat ću te k njima.« »Dobro. Idem«, odgovori Josip.

¹⁴»Provjeri li je sve u redu s tvojom braćom i stadima«, rekao mu je Izrael, »pa se vrati da mi javiš.« Tako ga je poslao iz Hebronske doline. Kad je Josip stigao u Šekem,

¹⁵neki ga je čovjek vidio kako luta poljima pa ga upitao: »Što tražiš?«

¹⁶»Tražim svoju braću«, odgovori Josip. »Možete li mi reći gdje napasaju stada?«

¹⁷»Otišli su odavde«, rekao je čovjek. »Čuo sam ih da govore da idu u Dotan.« Josip je otišao za braćom i našao ih kod Dotana,

¹⁸a oni su ga već izdaleka opazili i počeli se dogovarati da ga ubiju.

¹⁹»Eno, dolazi onaj sanjar«, rekli su jedan drugome.

²⁰»Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od ovih jama. Zatim ćemo reći da ga je proždrla divlja zvijer pa da vidimo što će biti od njegovih snova!«

²¹Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je spasiti. Rekao je: »Poštedimo mu život!

²²Nemojte prolijevati krv! Bacite ga u ovu jamu ovdje u pustinji, ali nemojte ga ozlijediti.« Ruben je to rekao da bi spasio Josipa i vratio ga ocu.

²³Kad je Josip stigao k braći, svukli su s njega onaj bogato ukrašeni ogrtač

²⁴pa ga primili i bacili u jamu. Jama je bila prazna i suha.

²⁵Zatim su sjeli da jedu. Kad su podigli pogled, ugledali su karavanu trgovaca, Išmaelaca, kako dolazi iz Gileada. Deve su im bile natovarene začinima, balzamom i smirnom[140] koje su nosili u Egipat.

²⁶Juda je rekao svojoj braći: »Što imamo od toga da ubijemo brata i zatajimo njegovu smrt?

²⁷Hajde da ga prodamo ovim Išmaelcima. Tako ga nećemo ozlijediti jer nam je ipak brat, naš rod.« I braća su se složila.

²⁸Kad su trgovci Išmaelci[141] prolazili pokraj njih, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga za dvadeset srebrnjaka. Zatim su ga Išmaelci odveli u Egipat.

²⁹Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa nema ondje, razderao je svoju odjeću[142]

³⁰pa se vratio braći i rekao: »Dječak je nestao! Što ću sada?«

³¹Tada su oni uzeli Josipov ogrtač, zaklali jedno jare i ogrtač umočili u njegovu krv

³²pa takav ogrtač odnijeli ocu i rekli: »Našli smo ovo. Pogledaj je li to ogrtač tvoga sina.«

³³On ga je prepoznao i rekao: »Da, to je ogrtač mog sina! Divlja ga je zvijer proždrla! Josip je rastrgan na komade!«

³⁴Tada je Jakov razderao svoju odjeću i obukao se u tkaninu za žalovanje pa je mnogo dana oplakivao svog sina.

³⁵Svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali tješiti, ali on se nije dao utješiti. »Ne«, rekao je. »Oplakivat ću svog sina dok i ja ne umrem[143].« Tako je otac žalovao za njim.

³⁶U međuvremenu, oni su Išmaelci prodali Josipa u Egipat. Kupio ga je Potifar, jedan od visokih faraonovih službenika, zapovjednik dvorske straže.