Read Biblija: suvremeni hrvatski prijevod Jeremija 14 Bible Online

Jeremija 14 - Biblija: suvremeni hrvatski prijevod bible

Jeremija 14

¹Jeremija je od BOGA primio poruku o suši:

²»Judejci tuguju, gradovi propadaju. Ljudi iznemogli leže na tlu. Poziv upomoć diže se iz Jeruzalema.

³Poglavari šalju sluge po vodu, a oni je u cisternama ne nalaze. Vraćaju se praznih posuda. Posramljeni i poniženi, pokrivaju glavu.

⁴Tlo je poremećeno jer kiša dugo nije padala. Zemljoradnici se srame i skrivaju lice.

⁵I košuta svoje lane napušta jer nigdje ne nalazi travu.

⁶Divlji magarci na brdskim goletima mirišu zrak kao šakali. Iznemoglim pogledom traže zelenilo.«

⁷Iako ispaštamo zbog svojih grijeha i puno smo puta protiv tebe zgriješili, ti nam, BOŽE, ipak pomozi radi slave svog imena.

⁸O, ti jedina nado Izraela, spasitelju u vrijeme nevolje! Ali sada, kao da si stranac u vlastitoj zemlji, tek putnik što svrati na jednu noć.

⁹Kao da su te iznenada uhvatili, ratnik koji nikog ne može spasiti. A ipak, ti si među nama, BOŽE. Zovemo se tvojim imenom. Nemoj nas ostaviti!

¹⁰BOG je na to odgovorio svom narodu: »Judejci vole odlutati. Lako se odluče za nevjeru.« Zato ih sada BOG ne prihvaća. Zapamtit će njihovu krivnju i kazniti ih za njihove grijehe.

¹¹A onda se BOG obratio meni: »Nemoj više moliti za dobro ovog naroda.

¹²Čak i ako počnu postiti i moliti, neću ih slušati. Neću prihvaćati njihove žrtve paljenice, ni žitne žrtve. Uništit ću ih ratom, gladovanjem i bolestima.«

¹³Odgovorio sam: »O, Gospodaru BOŽE! Ali proroci su im stalno govorili da neće iskusiti ni mač ni glad, da će uživati trajni mir.«

¹⁴A BOG mi je rekao: »Ti proroci govore laži iako kažu da govore u moje ime. Ja ih nisam poslao, nisam im zapovjedio da govore, niti rekao što da govore. Proroštva im dolaze od lažnih viđenja, bezvrijednih gatanja i zabluda njihove mašte.

¹⁵Stoga, BOG kaže ovo o tim prorocima koji narodu govore da neće biti rata i gladi: ‘Ja ih nisam poslao. Sami će nastradati od mača, umrijeti od gladi.’

¹⁶A narod, kojem oni proriču, umrijet će od gladi i mača. Zatim će biti izbačeni na ulice Jeruzalema. Te ljude, žene i njihovu djecu nitko neće sahraniti. Bit će im to kazna za njihovu zloću.«

¹⁷»Jeremijo, prenesi im ovu poruku od mene: ‘Oči mi se pune suzama, dan i noć ne prestaju plakati. Jer, moj narod[60] je zadobio tešku ranu, primio je udarac smrtonosan.

¹⁸Izađem li van u polje, vidim trupla stradalih u ratu. U gradovima, ljudi umoreni glađu. Proroci i svećenici putuju zemljom, ali ne znaju kako da pomognu.’«

¹⁹Narod je na to odgovorio: »Bože, zar si Judu sasvim odbacio? Zar stvarno sad mrziš Sion? Zašto nas tako jako udaraš? Nikad se oporaviti nećemo. Čekali smo mir, ali ništa dobro nije došlo. Nadali se ozdravljenju, a dočekali užas!

²⁰O BOŽE, priznajemo svoj grijeh i krivnju svojih predaka. Svi smo protiv tebe zgriješili.

²¹Radi slave svog imena, ne napuštaj nas! Ne umanjuj čast svoga slavnog prijestolja. Sjeti se saveza koji si sklopio s nama i nemoj ga sada raskinuti.

²²Idoli drugih naroda ne donose kišu, nebesa ne mogu sama zapljuštati. Samo ti, BOŽE naš, možeš dati kišu! Samo tebe čekamo jer ti sve to možeš učiniti.«