Read Biblija: suvremeni hrvatski prijevod Matej 13 Bible Online

Matej 13 - Biblija: suvremeni hrvatski prijevod bible

Matej 13

¹Istoga je dana Isus izašao iz kuće i sjeo pokraj jezera.

²Veliko se mnoštvo okupilo oko njega pa je ušao u lađu i sjeo dok je narod ostao na obali.

³Govorio im je o mnogim stvarima u usporedbama. Rekao im je: »Sijač je krenuo sijati.

⁴Dok je sijao, neko je sjeme palo pokraj puta. Došle su ptice i pozobale ga.

⁵Neko je palo na kamenito tlo, gdje nije bilo puno zemlje. Brzo je niknulo jer zemlja nije bila duboka,

⁶ali kad je izašlo sunce, uvenulo je od žege, a kako nije imalo korijena, osušilo se.

⁷Neko je palo među trnje, ali trnje je izraslo i ugušilo ga.

⁸A neko je palo na dobru zemlju i donijelo rod koji je bio trideset, šezdeset ili čak sto puta veći od posijanog.

⁹Tko sluša — neka čuje!«

¹⁰Učenici su prišli Isusu i upitali ga: »Zašto im govoriš u usporedbama?«

¹¹A on im je odgovorio: »Vama je dano da znate tajne Kraljevstva nebeskog, ali njima nije.

¹²Jer, tko ima, dat će mu se i imat će u izobilju. A tko nema, oduzet će mu se i ono što ima.

¹³Zato im govorim u usporedbama jer, iako gledaju — ne vide; iako slušaju — ne čuju i ne razumiju.

¹⁴Tako se na njima ispunjava Izaijino proroštvo: ‘Slušat ćete i slušati, ali nećete razumjeti. Gledat ćete i gledati, ali nećete vidjeti.

¹⁵Jer, otvrdnulo je srce ovoga naroda; uši su začepili i oči zatvorili. Tako da ne vide svojim očima, ne čuju svojim ušima, ne razumiju svojim srcem i ne obraćaju se meni da ih ozdravim.’[54]

¹⁶Ali blago vašim očima jer vide i blago vašim ušima jer čuju.

¹⁷Istinu vam kažem: mnogi su proroci i pravednici željeli vidjeti što vi vidite, ali nisu vidjeli; željeli su čuti što vi čujete, ali nisu čuli.«

¹⁸»Poslušajte, dakle, značenje usporedbe o sijaču.

¹⁹Sjeme, koje je palo pokraj puta, jest onaj koji čuje učenje o Kraljevstvu, ali ga ne razumije. Tada dolazi Zli te mu otima što mu je posijano u srcu.

²⁰Sjeme, koje je palo na kamenito tlo, jest onaj koji čuje učenje i odmah ga s radošću prihvaća.

²¹No budući da nema u sebi korijena, nepostojan je, pa kad dođe nevolja ili progonstvo zbog učenja, odmah otpadne.

²²Sjeme, koje je palo u trnje, jest onaj koji čuje učenje, ali dopušta da ga brige ovoga svijeta i zavodljivost bogatstva uguše pa ne donosi rod.

²³Sjeme, koje je palo na dobru zemlju, jest onaj koji čuje i razumije učenje te donosi rod koji je trideset, šezdeset ili čak sto puta veći od onoga što je posijano.«

²⁴Zatim im Isus iznese drugu usporedbu: »Kraljevstvo je nebesko poput čovjeka koji je posijao dobro sjeme na svojoj njivi.

²⁵No dok su ljudi spavali, došao je neprijatelj, posijao korov među pšenicu i otišao.

²⁶Kad je pšenica narasla i donijela rod, pojavio se i korov.

²⁷Tada su sluge pristupili k vlasniku i rekli: ‘Gospodaru, zar nisi posijao dobro sjeme na svojoj njivi? Pa odakle onda korov?’

²⁸Odgovorio im je: ‘To je učinio neprijatelj.’ Sluge su ga upitali: ‘Hoćeš li da odemo i počupamo korov?’

²⁹Rekao im je: ‘Ne, da ne biste, čupajući korov, zajedno s njim iščupali i pšenicu.

³⁰Neka rastu zajedno do žetve, a u vrijeme žetve reći ću žeteocima: Pokupite najprije korov i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu sakupite u moju žitnicu!’«

³¹Zatim im je iznio drugu usporedbu: »Kraljevstvo je nebesko poput sjemena gorušice koje je netko uzeo i posijao na svojoj njivi.

³²Ono je jedno od najmanjih sjemenja, ali, kad izraste, jedno je od najvećih biljaka u vrtu. Ono izraste u stablo pa dolaze ptice i gnijezde se u njegovim granama.«

³³Ispričao im je još jednu usporedbu: »Kraljevstvo je nebesko poput kvasca koji je žena uzela i pomiješala s tri mjere brašna dok sve ne ukvasa.«

³⁴Isus je mnoštvu o svemu govorio u usporedbama. Zapravo, ništa im nije rekao bez usporedbi.

³⁵To je bilo zato da bi se ispunilo što je Bog rekao po proroku: »Govorit ću u usporedbama. Otkrit ću što je skriveno od postanka svijeta.«[55]

³⁶Zatim je Isus otpustio narod i ušao u kuću. Ondje su mu pristupili učenici i rekli: »Objasni nam priču o korovu na njivi!«

³⁷Odgovorio im je: »Onaj koji je posijao dobro sjeme jest Sin Čovječji.

³⁸Njiva je svijet. Dobro su sjeme oni koji pripadaju Kraljevstvu. Korov su oni koji pripadaju Zlomu.

³⁹Neprijatelj, koji je posijao korov, jest đavao. Žetva je svršetak svijeta[56], a žeteoci su anđeli.

⁴⁰Kao što se korov skuplja i spaljuje u vatri, tako će biti i na svršetku svijeta.

⁴¹Sin Čovječji poslat će svoje anđele i oni će iz njegova Kraljevstva ukloniti sve one koji druge navode na grijeh i sve one koji čine zlo.

⁴²Anđeli će ih baciti u užarenu peć, gdje će biti plač i škrgut zuba.

⁴³Pravednici će tada zasjati poput sunca u Kraljevstvu svoga Oca. Tko sluša — neka čuje!«

⁴⁴»Kraljevstvo je nebesko poput blaga skrivenog u polju. Kad ga neki čovjek pronađe, ponovo ga sakrije, pa prepun radosti ode i proda sve što ima te kupi to polje.

⁴⁵Kraljevstvo je nebesko i poput trgovca koji traži skupocjene bisere.

⁴⁶Kad pronađe dragocjen biser, ode i proda sve što ima pa ga kupi.«

⁴⁷»Kraljevstvo je nebesko i poput mreže bačene u jezero, u koju se uhvatilo mnogo raznovrsne ribe.

⁴⁸Kad se mreža napuni, ribari je izvuku na obalu. Zatim sjednu i odaberu dobre ribe pa ih stave u košare, a loše bace.

⁴⁹Tako će biti i na svršetku svijeta. Doći će anđeli i odvojiti zle ljude od pravednih.

⁵⁰Zatim će baciti zle u užarenu peć, gdje će biti plač i škrgut zuba.«

⁵¹Isus je upitao svoje učenike: »Razumijete li sve ovo?« »Da«, odgovorili su mu.

⁵²Zatim im je rekao: »Zato je svaki učitelj Zakona, koji je poučen o Kraljevstvu nebeskom, poput domaćina koji iz svoje riznice iznosi i novo i staro.«

⁵³Kad je Isus završio s poučavanjem pomoću ovih usporedbi, napustio je to mjesto

⁵⁴i otišao u grad u kojem je odrastao. Ondje je poučavao u sinagogi. Svi su bili zadivljeni i pitali su se: »Odakle mu tolika mudrost i moć da čini čuda?

⁵⁵Nije li on tesarov sin? Ne zove li se njegova majka Marija, a njegova braća Jakov, Josip, Šimun i Juda?

⁵⁶Zar nisu sve njegove sestre ovdje među nama? Pa odakle mu onda sve to?«

⁵⁷I nisu ga prihvatili. No Isus im je rekao: »Prorok je svugdje poštovan, osim u svome zavičaju i u vlastitoj kući.«

⁵⁸Zbog njihove nevjere, ondje nije učinio mnogo čuda.