Read Knjiga O Kristu Marko 11 Bible Online

Marko 11 - Knjiga O Kristu bible

Marko 11

¹Kad su se Isus i učenici približili Jeruzalemu te stigli pred Betfagu i Betaniju na Maslinskoj gori, Isus pošalje naprijed dvojicu učenika.

²“Idite u ono selo pred vama”, reče im, “i čim uđete, vidjet ćete privezano magare koje još nitko nije jahao. Odvežite ga i dovedite ovamo.

³Upita li vas tko: ‘Što to radite?’ recite samo: ‘Treba Gospodinu. Brzo će ga vratiti.’”

⁴Oni odu i nađu magare zavezano na ulici, pokraj vrata neke kuće, te ga odvežu.

⁵Neki ih ljudi upitaju: “Zašto ste odvezali magare?”

⁶Oni im odgovore kako ih je Isus uputio te ih ljudi ostave na miru.

⁷Dovedu magare Isusu i prebace preko njega svoje ogrtače te ga Isus uzjaha.

⁸Mnogi iz mnoštva razastru po cesti pred njim svoje ogrtače, drugi opet zelene grane koje su natrgali u polju.

⁹I pred njim i iza njega išlo je mnoštvo i klicalo: “Slava Bogu![20] Blagoslovljen koji dolazi u ime Gospodnje!

¹⁰Blagoslovljeno kraljevstvo koje on donosi, kraljevstvo našega oca Davida! Slava Bogu na nebu!”[21]

¹¹Tako uđe u Jeruzalem, u Hram. Pomnjivo sve razgleda te, jer je već bilo kasno, ode s Dvanaestoricom u Betaniju.

¹²Sljedećeg jutra krenu iz Betanije, a Isus ogladni.

¹³Izdaleka opazi razlistalu smokvu pa joj priđe da vidi ima li na njoj koja smokva. Ali nije bilo ničega osim lišća jer još nije bilo vrijeme da smokva donese rod.

¹⁴Isus reče stablu: “Nikada više nitko s tebe ploda ne jeo!” Čuli su to i učenici.

¹⁵Kad opet stignu u Jeruzalem, on ode u Hram i počne izgoniti iz njega trgovce i njihove kupce, prevrne stolove mjenjačima novca i klupe prodavačima goluba.

¹⁶Svima zabrani da prolaze Hram noseći stvari.[22]

¹⁷Pouči ih: “Nije li napisano u Svetome pismu: ‘Moj Hram treba biti molitveni dom za sve narode’[23]?, a vi ste ga pretvorili u razbojničku špilju!”[24]

¹⁸Kad su to čuli svećenički poglavari i pismoznanci, počnu smišljati kako da ga ubiju. Bojali su ga se jer je narod bio oduševljen Isusovim učenjem.

¹⁹Uvečer Isus i učenici odu iz grada.

²⁰Prolazeći ujutro pokraj smokve koju je Isus prokleo, opaze da se iz korijena osušila.

²¹Petar se sjeti Isusovih riječi i uzvikne: “Učitelju[25], pogledaj! Smokva koju si prokleo osušila se!”

²²“Imajte vjeru u Boga!” odgovori im Isus.

²³“Zaista vam kažem, kada bi tko rekao ovoj planini: ‘Digni se i baci se u more’ i pritom ne bi posumnjao u srcu, nego vjerovao da će se to i dogoditi, to bi se zaista zbilo.

²⁴Zato vam kažem: što god da u molitvi tražite, vjerujte da ste to već dobili, pa ćete i dobiti.

²⁵Ali kad god ustanete moliti,[26] najprije oprostite svima onima kojima što zamjerate da bi i vama nebeski Otac oprostio vaše grijehe.”

²⁶Ali ne oprostite li vi drugima njihovih pogrešaka, ni vaš nebeski Otac neće vama oprostiti vaše grijehe.[27]

²⁷Stignu opet u Jeruzalem. Dok je Isus prolazio Hramom, pristupe mu svećenički poglavari, pismoznanci i starješine

²⁸te ga upitaju: “Tko ti je dao pravo da to činiš? Tko te je ovlastio za to?”

²⁹Isus im odgovori: “Reći ću vam tko ako najprije vi meni odgovorite na pitanje:

³⁰Je li Ivanovo krštenje bilo s neba ili od ljudi? Odgovorite mi!”

³¹Oni počnu umovati i međusobno raspravljati: “Ako kažemo da je s neba, pitat će nas zašto mu onda nismo vjerovali.

³²A da kažemo da je od ljudi?” Bojali su se, međutim, naroda jer su Ivana svi držali za pravog proroka.

³³Zato Isusu odgovore: “Ne znamo.” A Isus im reče: “Onda ni ja vama neću reći otkuda mi vlast!”