Read Knjiga O Kristu Marko 8 Bible Online

Marko 8 - Knjiga O Kristu bible

Marko 8

¹U to se vrijeme opet okupi veliko mnoštvo, a ljudi nisu imali što jesti. Isus pozove učenike te im reče:

²“Žao mi je tih ljudi. Već su tri dana ovdje sa mnom i više nemaju što jesti.

³Ako ih pošaljem gladne kućama, klonut će na putu. Neki su došli izdaleka.”

⁴“Pa kako da im u ovoj pustoši nabavimo dovoljno hrane?” upitaju učenici.

⁵“Koliko kruhova imate?” upita ih. “Sedam”, odgovore.

⁶Nato on reče mnoštvu da posjeda po zemlji. Zatim uzme sedam kruhova, zahvali za njih Bogu, razlomi ih na komade i dade svojim učenicima. A učenici ih podijele mnoštvu.

⁷Nađe se i nekoliko ribica. Isus ih blagoslovi pa reče učenicima da i njih podijele.

⁸Svi se nasitiše, a zatim pokupe sedam košara preostale hrane.

⁹Ondje je bilo oko četiri tisuće muškaraca. Pošto su jeli, on ih otpusti kućama.

¹⁰Odmah zatim uđe s učenicima u lađu i doplovi u okolicu Dalmanute.

¹¹Kad farizeji doznaju da je stigao, dođu s njime raspravljati. Tražili su od njega da im pokaže znak s neba kao potvrdu.

¹²Kad je to čuo, on uzdahne i reče: “Zašto ovaj naraštaj neprestano traži znakove? Zaista vam kažem, ovaj ih naraštaj neće dobiti.”

¹³Zatim se vrati u lađicu, ostavi ih i preplovi na drugu stranu jezera.

¹⁴No učenici su zaboravili ponijeti hrane prije polaska te su sa sobom u lađi imali samo jedan kruh.

¹⁵Isus ih strogo opomene: “Čuvajte se farizejskoga kvasca i kvasca kralja Heroda!”

¹⁶“Nemamo kruha”, govorili su međusobno jer mišljahu da im je zato to rekao.

¹⁷Isus je čuo o čemu govore pa reče: “Zašto govorite o tomu da nemate kruha? Zar još niste razumjeli, zar ne shvaćate? Zar su vam srca tako otvrdnula?

¹⁸Imate oči, a ne vidite! Imate uši, a ne čujete![13] Zar ništa ne možete upamtiti?

¹⁹A onih pet tisuća muškaraca koje sam nahranio razlomivši pet kruhova? Koliko ste punih košara ostataka skupili nakon toga?” “Dvanaest”, odgovore.

²⁰“A koliko je košara hrane preostalo kad sam razlomio sedam kruhova i njima nahranio četiri tisuće muškaraca?” “Sedam punih košara”, rekoše.

²¹“Pa zar još ne razumijete?” upita ih.

²²Kad stignu u Betsaidu, dovedu mu slijepca i zamole ga da ga dotakne i iscijeli.

²³Isus uzme slijepca za ruku i povede ga izvan sela, pljune mu u oči te na njih položi ruke. “Vidiš li što?” upita ga.

²⁴Čovjek podiže pogled. “Vidim ljude,” reče, “ali nejasno, poput stabala koja hodaju!”

²⁵Tada mu Isus ponovno stavi ruke na oči i čovjeku se taj put posve vrati vid, tako da je vidio sasvim jasno.

²⁶Isus ga pošalje kući. “Ne svraćaj putem u selo”, reče mu.

²⁷Isus i njegovi učenici odu iz Galileje u sela Filipove Cezareje. On ih putem upita: “Što ljudi kažu, tko sam ja?”

²⁸“Neki kažu da si Ivan Krstitelj,” odgovore učenici, “drugi kažu da si Ilija, a treći da si jedan od proroka.”

²⁹Tada ih upita: “A za koga me vi držite?” Petar odgovori: “Ti si Krist!”

³⁰Isus im zabrani da ikomu o njemu govore.

³¹Zatim im počne objašnjavati kako će on, Sin Čovječji, morati mnogo pretrpjeti od starješina, svećeničkih poglavara i pismoznanaca, koji će ga odbaciti, te da će biti ubijen i nakon tri dana uskrsnuti.

³²Govorio im je o tome posve otvoreno. Petar ga nato povede na stranu i počne ga od toga odgovarati.

³³Isus se okrene, pogleda učenike te strogo ukori Petra: “Odstupi od mene, Sotono, jer ti ne razmišljaš na Božji način, nego ljudski!”

³⁴Tada pozove učenike i mnoštvo da priđu i slušaju. Zatim reče im: “Želi li tko biti mojim sljedbenikom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom.

³⁵Jer svatko tko želi sačuvati svoj život izgubit će ga; a tko dade svoj život za mene i za Radosnu vijest, imat će istinski život.

³⁶Kakva ti je korist ako stekneš sav svijet, a izgubiš vječni život?

³⁷Što se može mjeriti s vrijednošću života?[14]

³⁸Posrami li se tko mene i mojih riječi pred ovim preljubničkim i grešnim naraštajem, njega ću se i ja, Sin Čovječji, posramiti kada dođem u svojoj i Očevoj slavi i u slavi svetih anđela.”