Read Knjiga O Kristu Luka 19 Bible Online

Luka 19 - Knjiga O Kristu bible

Luka 19

¹Isus uđe u Jerihon. Dok je prolazio gradom,

²dođe čovjek imenom Zakej, utjecajan Židov koji je radio za rimsku poreznu upravu i vrlo se obogatio.

³Želio je vidjeti Isusa, ali je bio prenizak rastom da bi ga mogao vidjeti preko mnoštva.

⁴On zato potrči naprijed te se popne na smokvu pokraj koje je Isus trebao proći da s nje promatra.

⁵Kad je Isus stigao do njega, pogleda gore i reče mu: “Zakeju, brzo siđi! Danas moram k tebi u goste.”

⁶Zakej žurno siđe s drveta i primi ga u goste sav radostan.

⁷Ali mnoštvo koje je to promatralo počne prigovarati: “Otišao je takvom grešniku u goste!”

⁸A Zakej ustane i reče Gospodinu: “Gospodine, polovicu svojega imanja dat ću siromasima, a svakome koga sam prevario četverostruko ću vratiti.”

⁹“Danas je u ovu kuću došlo spasenje jer je i ovaj čovjek Abrahamov sin!

¹⁰Ja, Sin Čovječji, došao sam tražiti i spasiti izgubljene.”

¹¹Mnoštvo je sve to slušalo. Kako je već bio nadomak Jeruzalemu, mislili su da će se kraljevstvo Božje odmah pojaviti. Isus im zato ispriča prispodobu:

¹²“Neki je ugledan čovjek trebao otputovati u daleku zemlju da ga ondje okrune za kralja, a zatim se vratiti.

¹³Pozove zato desetoricu svojih slugu, dade svakomu pola kilograma srebra[52] te im reče: ‘Trgujte s njime dok ne dođem.’

¹⁴Ali njegovi su ga građani mrzili i poslali su za njim poslanike s porukom: ‘Ne želimo da on kraljuje nad nama.’

¹⁵Kad se vratio kao kralj, zapovjedi da mu pozovu sluge kojima je dao novac. Htio je znati koliko je koji zaradio.

¹⁶Prvi sluga dođe i reče: ‘Gospodaru, udeseterostručio sam iznos koji si mi dao.’

¹⁷‘Odlično! Dobar si sluga’, reče mu on. ‘Zato što si bio vjeran u najmanjemu, dajem ti da vladaš nad deset gradova.’

¹⁸Drugi sluga dođe i reče: ‘Upeterostručio sam iznos, gospodaru.’

¹⁹‘Dobro! Vladaj nad pet gradova’, reče i njemu.

²⁰Ali treći sluga dođe bez zarade i reče: ‘Gospodaru, evo ti srebra. Držao sam ga skrivenoga u rupcu.

²¹Bojao sam te se zato što si strog čovjek. Uzimaš što nije tvoje i žanješ što nisi posijao.’

²²‘Zli slugo!’ odgovori mu on. ‘Sudit ću ti prema tvojim vlastitim riječima. Znao si da sam strog, da uzimam što nije moje i da žanjem što nisam posijao?

²³Zašto onda nisi moj novac uložio u banku?[53] Tako bih barem dobio kamate.’

²⁴Zatim kralj reče: ‘Oduzmite mu to srebro i dajte ga onome koji ima deset!’

²⁵‘Ali, gospodaru, pa on već ima pet kilograma srebra![54]’ kazali su.

²⁶‘Velim vam,’ odgovori im kralj, ‘onome tko ima dat će se još, a onome tko nema oduzet će se i ono što ima.

²⁷A moje neprijatelje, koji me nisu htjeli za kralja, dovedite ovamo i smaknite ih preda mnom.’”

²⁸Pošto im je to ispričao, Isus krene dalje prema Jeruzalemu.

²⁹Kad se približio mjestima Betfagi i Betaniji na Maslinskoj gori, pošalje naprijed dvojicu učenika.

³⁰“Idite u ono selo pred vama”, reče im, “i čim uđete, vidjet ćete privezano magare koje još nitko nije jahao. Odvežite ga i dovedite ovamo.

³¹Upita li vas tko: ‘Što to radite?’ recite samo: ‘Treba Gospodinu.’”

³²Oni odu i nađu magare kako im je rekao.

³³Dok su ga odvezivali, neki ih ljudi upitaju: “Zašto odvezujete magare?”

³⁴“Gospodinu treba”, odgovore oni.

³⁵Dovedu magare Isusu i prebace preko njega svoje ogrtače te posjednu Isusa na njega.

³⁶Mnoštvo je pred Isusom prostiralo svoje ogrtače po putu.

³⁷Kad se već približio obronku Maslinske gore, mnoštvo njegovih sljedbenika počne na sav glas zahvaljivati Bogu za sva slavna djela što su ih vidjeli:

³⁸“Blagoslovljen kralj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava Bogu na nebu!”[55]

³⁹Ali neki farizeji među njime kazaše: “Učitelju, opomeni svoje učenike da to ne govore!”

⁴⁰“Kažem vam,” reče im Isus, “ako oni ušute, klicat će kamenje na cesti!”

⁴¹Kad se približio Jeruzalemu i ugledao grad, Isus zaplače nad njim:

⁴²“Kako bih volio da si danas pronašao put mira! Ali sada je prekasno i mir je skriven od tebe.

⁴³Doći će dani kada će neprijatelj zauzeti tvoje zidine, opkoliti te i pritisnuti sa svih strana.

⁴⁴Sravnit će sa zemljom i tebe i tvoju djecu u tebi. Neće od tebe ostati ni kamena na kamenu jer nisi prepoznao da te je Bog pohodio.”

⁴⁵Kad je ušao u Hram, Isus počne iz njega izgoniti trgovce.

⁴⁶“U Svetome pismu piše: ‘Moj Hram treba biti molitveni dom’, a vi ste ga pretvorili u razbojničku špilju!”,[56] reče im.

⁴⁷Nakon toga Isus je danomice poučavao u Hramu, a svećenički poglavari i pismoznanci smišljali su skupa s narodnim starješinama kako da ga ubiju,

⁴⁸ali im to nije polazilo za rukom jer je narod upijao svaku njegovu riječ.