Read Hrvatski Novi Zavjet Marko 12 Bible Online

Marko 12 - Hrvatski Novi Zavjet bible

Marko 12

¹Zli vinogradariI stade im govoriti u prispodobama. »Čovjek posadi vinograd i ogradi ga plotom, iskopa tijesak, sagradi kulu, predade ga u zakup vinogradarima i otputova.

²I u pogodno vrijeme posla vinogradarima slugu da uzme od njih od vinogradskoga uroda.

³A oni ga uhvatiše, istukoše i otpraviše praznih ruku.

⁴Opet posla k njima drugoga slugu. I njemu razbiše glavu i pogrdiše ga.

⁵I opet posla jednoga, a njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, a druge pobiše.

⁶Još je imao jednoga, ljubljenog sina. Njega naposljetku posla k njima, govoreći: 'Poštovat će moga sina!'

⁷No ti vinogradari rekoše jedni drugima: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša!'

⁸I uhvatiše ga, ubiše i izbaciše izvan vinograda.

⁹Što će dakle učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiti te vinogradare i vinograd dati drugima.

¹⁰Niste li čitali ovo Pismo: 'Kamen koji odbaciše graditelji, taj postade glavnim ugaonim kamenom.

¹¹Od Gospodina to dođe i čudesno je u očima našim'!«

¹²I tražili su da ga uhite, ali se pobojaše mnoštva; jer razumješe da je protiv njih izrekao tu prispodobu. Tada ga ostaviše i otiđoše.

¹³Pitanje o porezuTada pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca kako bi ga uhvatili u riječi.

¹⁴Dođoše i reknu mu: »Učitelju! Znamo da si istinit i da ti nije stalo ni do koga, jer ne gledaš tko je tko, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno davati porez caru, ili nije? Da damo, ili ne damo?«

¹⁵A on, poznavajući njihovo licemjerje, reče im: »Zašto me iskušavate? Donesite mi denar da ga vidim.«

¹⁶Oni mu donesoše. I upita ih: »Čiji je ovo lik i natpis?« »Carev!«, rekoše mu.

¹⁷A Isus im reče: »Caru podajte carevo, a Bogu Božje!« A oni su mu se divili.

¹⁸Uskrsnuće i ženidbaI dođu k njemu saduceji koji tvrde da nema uskrsnuća. Pitali su ga:

¹⁹»Učitelju! Mojsije nam je napisao: 'Umre li komu brat i ostavi ženu, a djeteta ne ostavi, neka njegov brat uzme tu ženu i podigne potomstvo svojemu bratu.'

²⁰Bilo je sedmero braće. I prvi uze ženu i umre i ne ostavi potomstva.

²¹Uze je tada drugi i umrije ne ostavivši potomstva; isto tako i treći.

²²I nijedan od sedmorice ne ostavi potomstva. Posljednja od sviju umrije i ta žena.

²³O uskrsnuću, kad uskrsnu, komu će od njih ona biti ženom? Jer su je za ženu imala sedmorica.«

²⁴Isus im reče: »Niste li u zabludi stoga što ne poznajete ni Pisama ni sile Božje?

²⁵Kad od mrtvih ustanu, niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebesima.

²⁶A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u Mojsijevoj knjizi, u odlomku o grmu, kako Mojsiju reče Bog: 'Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev'?

²⁷On nije Bog mrtvih, nego živih. U velikoj ste zabludi.«

²⁸Najveća zapovijedPristupivši jedan od pismoznanaca, koji je slušao gdje oni raspravljaju, i primijetivši kako im je dobro odgovorio, upita ga: »Koja je zapovijed prva od sviju?«

²⁹Isus odgovori: »Prva je: 'Čuj, Izraele: Gospodin Bog naš, Gospodin je jedini!

³⁰Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz sve pameti svoje, i iz sve snage svoje!'

³¹Druga je ova: 'Ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga!' Druge veće zapovijedi od ovih nema.«

³²Reče mu pismoznanac: »Dobro, učitelju! Po istini si rekao: On je jedini, i nema drugoga osim Njega.

³³I Njega ljubiti iz svega srca, i iz sve misli, i iz sve snage, i ljubiti bližnjega kao sebe samoga, više je nego sve paljenice i žrtve.«

³⁴Vidjevši kako on pametno odgovori, Isus mu reče: »Nisi daleko od kraljevstva Božjega.« I nitko se više nije usuđivao išta ga zapitati.

³⁵Sin i Gospodin DavidovPoučavajući u Hramu, Isus stade govoriti: »Kako to da pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov?

³⁶Sam David reče u Duhu Svetome: 'Reče Gospodin Gospodinu mojemu: Sjedni meni zdesna dok neprijatelje tvoje ne položim pod noge tvoje.'

³⁷Sam ga David zove Gospodinom; otkuda mu je onda sin?« I veliko ga mnoštvo slušalo s užitkom.

³⁸Čuvajte se pismoznanaca!A on im je u svojoj pouci govorio: »Čuvajte se pismoznanaca koji vole hodati u dugim haljinama, pozdrave na trgovima,

³⁹prva sjedala u sinagogama i čelna mjesta na gozbama;

⁴⁰koji proždiru kuće udovičke, a pod izlikom dugih molitava. Oni će primiti strožu osudu.«

⁴¹Dar udovičinOnda sjede nasuprot riznici te je promatrao kako ljudi u riznicu ubacuju bakrene novčiće. Mnogi su bogataši ubacivali mnogo.

⁴²Dođe i neka siromašna udovica i ubaci dvije lepte, što čini jedan kvadrant.

⁴³Tada dozvavši svoje učenike, reče im: »Zaista, kažem vam, ova je siromašna udovica ubacila više od svih koji su ubacivali u riznicu,

⁴⁴jer svi su oni ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje oskudice ubacila sve što je imala - sve što joj je za život.«