Read Hrvatski Novi Zavjet Luka 10 Bible Online

Luka 10 - Hrvatski Novi Zavjet bible

Luka 10

¹Poslanje sedamdesetdvojicePoslije toga Gospodin odredi drugu sedamdeset i dvojicu i posla ih po dvojicu pred sobom u svaki grad i mjesto kamo je namjeravao ići.

²Govorio im je: »Žetva je velika, ali je radnika malo. Molite dakle Gospodara žetve kako bi poslao radnike u žetvu svoju.

³Idite! Evo, šaljem vas kao janjce među vukove.

⁴Ne nosite ni kese, ni torbe, ni obuće. Putem se ne zaustavljajte nikoga pozdravljati!

⁵U koju god kuću uđete, najprije recite: 'Mir kući ovoj!'

⁶I bude li ondje tko sin mira, vaš će mir na njemu počinuti; akoli ne, vama će se vratiti.

⁷U toj kući ostanite, jedite i pijte što se kod njih nađe, jer radnik je vrijedan svoje plaće. Ne prelazite iz kuće u kuću.

⁸Kad uđete u koji grad, i prime vas, jedite ono što iznesu pred vas.

⁹I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu. Govorite im: 'Približilo vam se kraljevstvo Božje!'

¹⁰A kad uđete u koji grad i ne prime vas, izađite na njegove ulice i recite:

¹¹'I prašinu vašega grada, što je prionula za naše noge, stresamo vam! Ali ovo znajte: Približilo se kraljevstvo Božje!'

¹²Kažem vam da će Sodomi biti lakše u onaj dan negoli gradu tome!«

¹³'Jao' neobraćenim gradovima»Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila silna djela koja su se dogodila u vama, odavno bi se već, sjedeći u kostrijeti i pepelu, bili obratili.

¹⁴Ali će Tiru i Sidonu lakše biti na Sudu negoli vama.

¹⁵I ti, Kafarnaume! Zar ćeš se do neba uzdići? Do Podzemlja ćeš se strovaliti.

¹⁶Tko vas sluša, sluša mene; tko prezire vas, prezire mene. A tko prezire mene, prezire Onoga koji je mene poslao!«

¹⁷Pravi razlog radostiSedamdesetidvojica se vratiše s radošću, govoreći: »Gospodine, i zli dusi nam se pokoravaju u ime tvoje.«

¹⁸On im reče: »Promatrah Sotonu kako poput munje pade s neba.

¹⁹Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i štipavcima i po svoj neprijateljskoj sili, i ništa vam neće nauditi.

²⁰Ali se ne radujte što vam se dusi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima!«

²¹Evanđelje otkriveno malenimaU taj čas uskliknu on u Duhu Svetom i reče: »Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio malenima. Da, Oče, jer se tako svidjelo tebi.

²²Sve mi je predao Otac moj, i nitko ne zna tko je Sin - do Otac; ni tko je Otac - do Sin, i onaj komu Sin htjedne otkriti.«

²³I okrenuvši se učenicima, reče im nasamo: »Blažene oči koje gledaju što vi gledate!

²⁴Jer, kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi htjeli vidjeti što vi gledate, ali ne vidješe; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli!«

²⁵Najveća zapovijedI gle, ustade neki zakonoznanac te, da bi ga iskušao, upita: »Učitelju, što mi je činiti da baštinim život vječni?«

²⁶On mu reče: »Što je pisano u Zakonu? Kako čitaš?«

²⁷A on odgovori: »Ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom i svom pameću svojom, i bližnjega svojega kao sebe samoga.«

²⁸Reče mu Isus: »Ispravno si odgovorio. To izvršavaj i živjet ćeš.«

²⁹Milosrdni SamarijanacŽeleći se pak opravdati, upita on Isusa: »A tko je moj bližnji?«

³⁰Isus prihvati i reče:»Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon pa upade među razbojnike koji ga svukoše i izudaraše, te otiđoše ostavivši ga polumrtva.

³¹Slučajno je tim putem silazio neki svećenik, i vidjevši ga, mimoiđe.

³²Tako i neki levit kad dođe do toga mjesta priđe pa, vidjevši ga, mimoiđe.

³³Neki pak Samarijanac, putujući, dođe do njega i vidjevši ga, sažali se.

³⁴Priđe i povi mu rane zalivši ih uljem i vinom, te ga posadi na svoje živinče, prenese u gostinjac i pobrinu se za njega.

³⁵Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostioničaru i reče: 'Pobrini se za njega. A ako što više potrošiš, ja ću ti na svom povratku nadoknaditi.'

³⁶Što ti se čini, koji je od ove trojice bio bližnji onomu što upade među razbojnike?«

³⁷On nato reče: »Onaj koji mu iskaza milosrđe.« Isus mu onda reče: »Idi i ti čini tako.«

³⁸Marta i MarijaDok su oni tako išli svojim putem, uđe on u neko selo. Neka žena, imenom Marta, primi ga u kuću.

³⁹Ona je imala sestru zvanu Marija koja je, sjednuvši tad Gospodinu do nogu, slušala njegovu riječ.

⁴⁰A Marta bijaše vrlo zauzeta posluživanjem, pa priđe i reče: »Gospodine, zar ne mariš što me moja sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj dakle da mi pripomogne!«

⁴¹Gospodin joj odgovori: »Marta, Marta, brineš se i uznemiruješ za mnogo,

⁴²a jedno je potrebno. Marija je doista bolji dio izabrala, koji joj se neće oduzeti.«