Read Hrvatski Novi Zavjet Luka 24 Bible Online

Luka 24 - Hrvatski Novi Zavjet bible

Luka 24

¹Uskrsnuće IsusovoPrvoga dana u tjednu, o praskozorju, dođoše one na grob noseći mirise koje pripraviše.

²Nađoše kamen otkotrljan od groba.

³Uđoše, ali tijela Gospodina Isusa ne nađoše.

⁴I dok su stajale zbunjene zbog toga, kad gle: a to dva čovjeka u blistavoj odjeći stadoše preda njih.

⁵Prestrašene prignuše lica k zemlji, a oni im rekoše: »Zašto tražite Živoga među mrtvima?

⁶Nije ovdje - uskrišen je! Sjetite se kako vam je zborio dok je još bio u Galileji,

⁷da Sin Čovječji 'treba da bude predan u ruke grješnih ljudi, i da bude raspet, i trećega dana da ustane.'«

⁸I one se prisjetiše njegovih riječi te,

⁹vrativši se s groba, dojaviše sve to Jedanaestorici i svima drugima.

¹⁰Bijahu to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva; i ostale zajedno s njima. Kazivale su to apostolima,

¹¹ali se njima njihove riječi pričinile kao besmislica i nisu im vjerovali.

¹²A Petar ustade i potrča na grob. Nadvirivši se, opazi samo povoje. I ode, čudeći se u sebi što se to dogodilo.

¹³Ukazanje na putu u EmausI gle, dvojica od njih toga istoga dana bila su na putu u selo koje se zove Emaus, šezdeset stadija udaljeno od Jeruzalema.

¹⁴Razgovarali su međusobno o svemu tome što se dogodilo.

¹⁵Dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se i sam Isus te nastavi putem s njima.

¹⁶Ali njihovim je očima bilo uskraćeno da ga prepoznaju.

¹⁷On im reče: »Kakve su to riječi što ih putem jedan s drugim izmjenjujete?« Oni se, sumorni, zaustaviše.

¹⁸Jedan mu od njih, imenom Kleofa, odgovori: »Zar si ti jedini pridošlica u Jeruzalemu koji ne sazna što se u njemu ovih dana dogodilo?«

¹⁹»Što?« - upita ih. A oni mu rekoše: »Ono s Isusom Nazarećaninom, koji bje prorok, silan u djelu i riječi pred Bogom i svim narodom;

²⁰kako ga glavari svećenički i glavari naši predadoše da bude osuđen na smrt te ga raspeše.

²¹Mi smo se pak nadali da je on onaj koji će otkupiti Izraela. Ali uza sve to, ovo je već treći dan otkako se to dogodilo.

²²A i neke nas žene od naših zbuniše. U zoru su bile na grobu,

²³ali njegova tijela ne našavši, dođoše govoreći da su vidjele ukazanje anđela, koji su kazali da on živi.

²⁴I neki od naših otiđoše na grob i nađoše onako kako i žene rekoše, ali njega ne vidješe.«

²⁵A on im reče: »O nerazumni i srca spora da vjerujete u sve što su govorili proroci!

²⁶Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?«

²⁷I počevši od Mojsija i svih proroka, protumači im ono što je u svim Pismima o njemu.

²⁸Približiše se tad selu u koje su išli, a on se pričini kao da ide dalje.

²⁹No oni navališe, govoreći: »Ostani s nama; ta predvečerje je i dan se već gasi!« I uđe da ostane s njima.

³⁰I dok je bio s njima za stolom, uzevši kruh izreče blagoslov te im, razlomivši, davaše.

³¹Njima se otvoriše oči i prepoznaše ga; a on iščeznu ispred njih.

³²Rekoše potom jedan drugomu: »Nije li srce naše gorjelo u nama dok nam je putem govorio, dok nam je tumačio Pisma?«

³³Ustadoše istoga časa i vratiše se u Jeruzalem. I nađoše zajedno okupljenu Jedanaestoricu i one s njima,

³⁴koji su govorili: »Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu.«

³⁵A oni im ispripovijedaju ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.

³⁶Ukazanje apostolimaDok su oni još to govorili, stade on usred njih i rekne im: »Mir vama!«

³⁷A oni, preneraženi i prestrašeni, mislili su da gledaju duha.

³⁸I on im reče: »Zašto ste uplašeni? I zbog čega sumnje naviru u vašemu srcu?

³⁹Pogledajte moje ruke i moje noge! To sam ja! Opipajte me i vidite, jer duh nema tijela i kostiju, kao što vidite da ja imam.«

⁴⁰I rekavši to, pokaza im ruke i noge.

⁴¹I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se snebivali, reče im: »Imate li ovdje što za jelo?«

⁴²Oni mu pružiše komad pečene ribe.

⁴³On uze i pojede pred njima.

⁴⁴Onda im reče: »Ovo su riječi moje koje sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba se ispuniti sve što je zapisano o meni u Zakonu Mojsijevu, u Prorocima i Psalmima.«

⁴⁵Tada im otvori um da razumiju Pisma.

⁴⁶I reče im: »Ovako je pisano, da će Krist trpjeti i trećega dana ustati od mrtvih

⁴⁷te da se u njegovo ime propovijeda obraćenje za oproštenje grijeha svim narodima, počevši od Jeruzalema.

⁴⁸Vi ste svjedoci toga.

⁴⁹I evo, ja šaljem obećanje Oca svojega na vas; vi pak ostanite u gradu sve dok se ne zaodjenete Silom s visine.«

⁵⁰UzašašćeTada ih izvede napolje, prema Betaniji, te podigavši svoje ruke, blagoslovi ih.

⁵¹I dok ih je blagoslivljao, udalji se od njih i uznesen bijaše na nebo.

⁵²A oni se pokloniše pred njim te se s velikom radošću vratiše u Jeruzalem.

⁵³I bili su stalno u Hramu blagoslivljajući Boga.