Read Krscanska sadasnjost Job 30 Bible Online

Job 30 - Krscanska sadasnjost bible

Job 30

¹“A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.

²Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.

³Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.

⁴Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.

⁵Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.

⁶Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.

⁷Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.

⁸Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.

⁹Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!

¹⁰Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.

¹¹I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.

¹²S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.

¹³Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,

¹⁴prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

¹⁵Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.

¹⁶Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.

¹⁷Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.

¹⁸Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.

¹⁹U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.

²⁰K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.

²¹Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.

²²U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.

²³Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.

²⁴Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?

²⁵Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?

²⁶Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.

²⁷Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.

²⁸Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.

²⁹Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.

³⁰Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.

³¹Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.