Read Krscanska sadasnjost Luka 19 Bible Online

Luka 19 - Krscanska sadasnjost bible

Luka 19

¹I uđe u Jerihon. Dok je njime prolazio,

²eto čovjeka imenom Zakej. Bijaše on nadcarinik, i to bogat.

³Želio je vidjeti tko je to Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio niska stasa.

⁴Potrča naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao proći.

⁵Kad Isus dođe na to mjesto, pogleda gore i reče mu: “Zakeju, žurno siđi! Danas mi je proboraviti u tvojoj kući.“

⁶On žurno siđe i primi ga sav radostan.

⁷A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: “čovjeku se grešniku svratio!”

⁸A Zakej usta i reče Gospodinu: “Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko. “

⁹Reče mu na to Isus: “Danas je došlo spasenje ovoj kući jer i on je sin Abrahamov!”

¹⁰Ta Sin čovječji dođe potražiti i spasiti izgubljeno!”

¹¹Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da će se umah pojaviti kraljevstvo Božje.

¹²Reče dakle: “Neki je ugledan čovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati.

¹³Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reče: 'Trgujte dok ne dođem. '

¹⁴A njegovi ga građani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Nećemo da se ovaj zakralji nad nama. '“

¹⁵“Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili. “

¹⁶“Pristupi prvi i reče: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna. '

¹⁷Reče mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!'

¹⁸Dođe i drugi govoreći: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna. '

¹⁹I tomu reče: 'I ti budi nad pet gradova!'“

²⁰“Treći, opet dođe govoreći: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu.

²¹Bojao sam te se jer si čovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao. '“

²²“Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam čovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao?

²³Zašto onda nisi uložio moj novac u novčarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom. '

²⁴Nato reče nazočnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset. '

²⁵Rekoše mu: 'Gospodaru, ta već ima deset mna!'

²⁶Kažem vam: svakomu koji ima još će se dati, a od onoga koji nema oduzet će se i ono što ima.

²⁷A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim očima!'“

²⁸Rekavši to, nastavi put uzlazeći u Jeruzalem.

²⁹Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika

³⁰govoreći: “Hajdete u selo pred vama. čim uđete u nj, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite.

³¹Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba. '“

³²Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im bijaše rekao.

³³I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: “Što driješite magare?”

³⁴Oni odgovore: “Gospodinu treba. “

³⁵I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa.

³⁶I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine.

³⁷A kad se već bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, puno radosti, poče iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe:

³⁸“Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!”

³⁹Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: “Učitelju, prekori svoje učenike. “

⁴⁰On odgovori: “Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati!”

⁴¹Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim

⁴²govoreći: “O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir!”

⁴³Ali sada je sakriveno tvojim očima. Doći će dani na tebe kad će te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okružit će te i pritijesniti odasvud.

⁴⁴Smrskat će o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga što nisi upoznao časa svoga pohođenja. “

⁴⁵Ušavši u Hram, stane izgoniti prodavače.

⁴⁶Kaže im: “Pisano je: Dom moj bit će Dom molitve, a vi od njega načiniste pećinu razbojničku!”

⁴⁷I danomice naučavaše u Hramu. A glavari su svećenički i pismoznanci tražili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni,

⁴⁸ali nikako naći što da učine jer je sav narod visio o njegovoj riječi.