Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 2. Књига дневника 6 Bible Online

2. Књига дневника 6 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

2. Књига дневника 6

¹Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами.

²Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“

³Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао.

⁴Тада рече: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши:

⁵’Од дана кад сам извео свој народ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име. Нисам изабрао ниједног човека да влада Израиљем, мојим народом.

⁶Ето, изабрао сам да у Јерусалиму буде моје име и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израиљем.’

⁷Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог.

⁸Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену.

⁹Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’

¹⁰Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог.

¹¹Поставио сам и Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са синовима Израиљевим.“

¹²Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог и испружио руке.

¹³Направио је бронзано постоље и поставио га на средину дворишта. Било је дуго и широко пет лаката и три лакта[18] високо. Тада је стао на њега, клекнуо испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу

¹⁴и рекао: „О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти ни на небесима ни на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем.

¹⁵Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас.

¹⁶А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили по мом Закону, као што си ти ходио преда мном.’

¹⁷А сад, Господе, Боже Израиљев, нека се обистини твоја реч, коју си рекао своме слузи Давиду.

¹⁸Али зар ће Бог заиста боравити на земљи са људима? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио.

¹⁹Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује пред тобом.

²⁰Нека твоје очи мотре на овај Дом и дању и ноћу, према месту за које си рекао да ћеш ту ставити своје име, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту.

²¹Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај с неба, с места где пребиваш — послушај и опрости.

²²Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому,

²³ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности.

²⁴Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост пред тобом у овом Дому,

²⁵ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њима и њиховим оцима.

²⁶Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш,

²⁷ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство.

²⁸Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељи опколе у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест,

²⁹па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу и бол, па упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому,

³⁰услиши с небеса, твога Пребивалишта. Опрости и дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце — само ти знаш срце људи —

³¹да би те се бојали, да би твоје путеве следили у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима.

³²Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог великог имена, и твоје моћне руке и испружене мишице — ако дође и помоли се у овом Дому —

³³услиши га с небеса, твог Пребивалишта, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.

³⁴Ако твој народ изађе у бој против својих непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле теби према овом граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену,

³⁵чуј с небеса њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.

³⁶Ако згреше против тебе — јер нема човека који не чини грех — и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у земљу, било далеко или близу,

³⁷ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’,

³⁸па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи ропства где су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име,

³⁹ти чуј с небеса, твог Пребивалишта, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе.

⁴⁰А сада те молим, о, мој Боже, отвори своје очи и ушима пажљиво послушај молитве са овог места.

⁴¹Уздигни се сад, о, Господе Боже, на место свог починка; ти и Ковчег Силе твоје! Свештеници нек огрну спасење, твоји верни добру нек се радују.

⁴²О, Господе Боже, не окрећи се од лица свог помазаника и сети се савеза милости према Давиду, свом слузи!“