Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Књига Немијина 5 Bible Online

Књига Немијина 5 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Књига Немијина 5

¹У то време су неки људи и њихове жене покренули велике оптужбе против своје браће Јевреја.

²Неки су говорили: „Нас, наших синова и наших ћерки је много! Хајде да набавимо жита да једемо и преживимо.“

³Неки су говорили: „Заложимо своје њиве, своје винограде и своје куће да набавимо жита за време глади.“

⁴Неки су говорили: „Због царског данка смо позајмили новац за наше њиве и наше винограде.

⁵А наше је тело као тело наших сународника и наша деца као њихова деца. А ево, потчинили смо наше синове и наше ћерке као робље. Неке наше ћерке су одведене у оковима, а у нашим рукама више нема снаге, јер наше њиве и виногради наши припадају другима.“

⁶Плануо сам од љутње када сам чуо њихове оптужбе и све те речи.

⁷Одлучио сам у срцу да укорим главаре и достојанственике. Рекао сам им: „Сваки од вас своме брату позајмљује зеленашки!“ Зато сам против њих сазвао велики збор.

⁸Обратио сам им се: „Откупили смо, колико смо могли, нашу браћу Јевреје који су морали да се продају народима. А ви продајете своју браћу! И то још их нама продајете!“ А они су само ћутали и ни речи нису нашли.

⁹Казао сам: „Није добро то што радите. Зар не би требало да живите у страху пред нашим Богом, да нас не буде срамота пред народима наших непријатеља?

¹⁰И ја и моја браћа и моје слуге смо им позајмљивали новац и жито. Али, молим вас, оставимо се овог зеленашења!

¹¹Молим вас, још данас им вратите њихове њиве и њихове винограде, њихове маслињаке и њихове куће и отпишите камате на жито, младо вино и уље што сте им позајмили.“

¹²Одговорили су: „Вратићемо то и нећемо им тражити ништа. Урадићемо како кажеш.“ А ја сам окупио свештенике и заветовао их да поступе по овом договору.

¹³Још сам отресао свој огртач уз речи: „Овако нека Бог сваког ко се не буде држао овог договора отресе од његове куће и његовог имања. Тако нека буде отресен и празан.“ Сав је збор рекао „амин“ и славили су Господа. А народ је поступио према договору.

¹⁴Такође, од дана када су ме поставили за њиховог управитеља у Јуди, од двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ни моја браћа ни ја нисмо јели управитељски хлеб.

¹⁵Ранији управитељи, они који су били пре мене, ставили су тежак јарам на народ. Наиме, поред четрдесет сребрних шекела,[5] узимали су им храну и вино. А и њихове су слуге владале над народом, али ја то нисам радио из богобојазности.

¹⁶Такође, за рад на овом зиду, који сам обновио, нисмо стекли никакво имање. И све моје слуге су биле тамо окупљене на послу.

¹⁷За мојим столом су били Јевреји и достојанственици, њих стотину педесет, као и они око нас, они који су нам дошли из других народа.

¹⁸Сваки дан је спреман један во, шест одабраних оваца и живина. То су они спремали за мене. А сваких десет дана су додавали разне сорте вина у изобиљу. Али ја нисам тражио сву ту храну за управитеља, јер сам видео да је на овом народу била тешка служба.

¹⁹Сети ме се, о, мој Боже, због свег добра што сам учинио овом народу!