Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Псалми 78 Bible Online

Псалми 78 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Псалми 78

¹Асафова поучна песма. О, народе мој, послушај поуку моју и речима мојих уста ухо приклоните!

²Мој говор биће у причи, објавићу загонетке од давнина.

³Оно што смо чули, оно што смо научили и што су нам стари наши испричали;

⁴то нећемо да кријемо од њихове деце. Објавићемо новом нараштају хвале Господње, његову силу и чудеса која је учинио.

⁵Он је у Јакову учврстио сведочанство, Израиљу је дао Закон и заповедио нашим прецима да их предају својим потомцима,

⁶да би нови нараштај знао, деца што ће се родити, па кад одрасту да то пренесу деци својој;

⁷да се у Бога поуздају, да дела Божија не заборављају и заповести његове да извршавају.

⁸Да не буду ко њихови стари, нараштај бунтовни, непослушно поколење несталнога срца и духа коју није веран Богу.

⁹Јефремовци су били луковима наоружани али су побегли на дан боја!

¹⁰Нису одржали савез са Богом, одбили су да поступе по његовом Закону.

¹¹Заборавили су његова дела, чудеса његова која им је показао.

¹²А он је пред њиховим прецима учинио чудо, у египатској земљи, у области Соан.

¹³Море је разделио и провео их, воде је усправио да су попут зида.

¹⁴Дању их је водио облаком и светлошћу ватре целе ноћи.

¹⁵Стене је у пустињи расцепио, обилно их напојио као из дубина.

¹⁶Брзаке им је извео из раселине стене, учинио да им воде као реке теку.

¹⁷А они су му упорно грешили, пркосили Свевишњем у пустињи;

¹⁸у срцима кушали су Бога, извољевали тражећи храну.

¹⁹Приговарали су Богу и рекли: „Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!

²⁰Јесте, стену је ударио, потекла је вода и потоци се разлили. Али кадар ли је да нам да̂ и храну, да свој народ месом снабде?“

²¹Зато се Господ разјарио када је то чуо, па је пожар плануо на Јакова и гнев је букнуо на Израиљ;

²²јер у Бога веровали нису, нису се поуздали да ће да их спасе.

²³И он је заповедио облацима и отворио одгоре врата небеска,

²⁴да их запљусне мана, даде им жито са неба да једу.

²⁵И сви су јели хлеб моћника, обиље хране им је послао.

²⁶Довео је источни ветар са небеса, донео је јужни ветар снагом својом.

²⁷Месом их је ко прашином засуо и крилатим птицама као морским песком.

²⁸Дао је да падају по њиховом табору, око њихових шатора.

²⁹И они су јели, најели се до ситости, јер он им је дао како су жудели.

³⁰Али још их жудња није прошла и још им је храна у устима била,

³¹када се гнев Божији дигао на њих. И он поби њихове најјаче и обори младиће Израиља.

³²И поред тога опет су грешили, нису веровали његовим чудима.

³³Узалудне дане им је прекратио и невољом наглом њихове године.

³⁴А кад их је убијао, тражили су га и враћали се, за Богом чезнули.

³⁵Тада би се присетили да им је Бог био стена, Бог Свевишњи њихов Откупитељ!

³⁶Али би га устима варали и лагали језицима својим.

³⁷Срцем му нису били одани, нису били верни његовом савезу.

³⁸Ипак, он се смиловао, кривицу им опраштао и није их уништио. Упорно је суспрезао гнев свој, љутњу своју није подстицао.

³⁹Сећао се да су тело, да су дах што хлапи и што се не враћа.

⁴⁰А како су се често бунили у пустињи и жалостили га у пустари!

⁴¹Упорно су искушавали Бога, вређали су Светитеља Израиљевог.

⁴²Нису се сећали његове руке и дана када их је откупио од тлачитеља,

⁴³када је у Египту знакове своје извео и чудеса своја у области Соан.

⁴⁴Реке је њихове у крв претворио, а њихови се потоци нису могли пити.

⁴⁵На њих је послао комарце, да их уједају, жабе да их упропасте.

⁴⁶Усеве њихове даде гусеницама и скакавцима сав труд њихов.

⁴⁷Градом им је стукао винограде, а смоквике сланом.

⁴⁸Стоку им је граду изложио и њихова говеда муњама.

⁴⁹Послао је на њих врелину свог гнева, срџбу и јарост, невољу и чету анђела пропасти.

⁵⁰Свом је гневу стазу припремио и живот им од смрти поштедео није, живот им је помору предао.

⁵¹Побио је све првенце у Египту, прве од мушких у шаторима Хамовим.

⁵²Свој је народ извео ко овце, водио их попут стада кроз пустињу.

⁵³Водио их је сигурно и плашили се нису, а њихове душмане је преплавило море.

⁵⁴Тада их је довео на своје свето тло, на ову гору, освојену његовом десницом.

⁵⁵Пред њима је отерао народе, доделио им је размерено наследство и настанио племена Израиља по њиховим шаторима.

⁵⁶Али они су поново искушавали и бунили се против Бога Свевишњега, прописе његови нису држали.

⁵⁷Окренули су се, изневерили попут очева својих, издали су као лук сломљени.

⁵⁸Изазивали су га својим жртвеним бреговима, чинили га љубоморним својим идолима.

⁵⁹Бог је то чуо, разјарио се и сасвим одбацио Израиљ,

⁶⁰па је напустио Пребивалиште у Силому, стан који је подигао међу људима.

⁶¹Тако је ропству препустио снагу своју и своју красоту рукама душмана.

⁶²И народ је свој он предао мачу јер се разјарио на своје наследство.

⁶³Његове младиће прождрала је ватра, па су му девице ко уседелице.

⁶⁴Од мача су му свештеници пали, а удовице их ожалиле нису.

⁶⁵Пробуди се тада Господ ко да је спавао, као јунак којега је савладало вино!

⁶⁶Душмане је своје назад одвукао и довека их осрамотио.

⁶⁷Јосифов је шатор одбацио, племе Јефремово није изабрао,

⁶⁸већ је изабрао Јудино племе и гору Сион коју заволи!

⁶⁹И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо, попут земље довека га учврстио.

⁷⁰Изабрао је свог слугу Давида, узео га је од стада оваца.

⁷¹Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ и Израиљ, његово наследство.

⁷²И он им је Пастир био по честитости свога срца, водио их је својим умешним рукама.