Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Приче Соломонове 14 Bible Online

Приче Соломонове 14 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Приче Соломонове 14

¹Свака мудра жена кући своју кућу, а безумна је жена раскућује рукама својим.

²Господа се боји ко честито живи, а презире га онај ко покварено живи.

³Безумников говор је батина за леђа његова, а мудре чувају уста њихова.

⁴Где волова нема и јасле су чисте, у снази је вола обиље плодова.

⁵Веран сведок не говори лажи, а лажљиви сведок одише лажима.

⁶Подругљивац мудрост тражи и не налази је, а поучен човек знање проналази лако.

⁷Иди од безумника, од њега нећеш чути паметне речи.

⁸Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој, а безумље безумних је обмана.

⁹Безумници се ругају греху, а међу честитима је добра воља.

¹⁰Срцу је позната горчина његова и туђинац не дели његово весеље.

¹¹Кућа ће злобника бити разорена, а шатор праведника ће процветати.

¹²Неки пут пред човеком као да је прав, али завршава на путевима смрти.

¹³Срце боли и у смеху, а и радост на свом крају понекад је жалост.

¹⁴Својих ће се путева наситити отпадник, а и добар човек биће сит од својих.

¹⁵Лаковерни свачему верује, а обазрив пази на свој корак.

¹⁶Мудар се човек боји греха, клони га се, а немудар је распојасан, у себе сигуран.

¹⁷Будаласто ради човек који брзо плане, а и сплеткарош је омражен.

¹⁸Лаковерним следује безумље, а обазриви се знањем ките.

¹⁹Пред добрим ће се људима злобници клањати и покварењаци пред вратима праведних.

²⁰И суседу своме мрзак је сиромах, а много је оних што воле богатога.

²¹Грешан је човек што презире ближњег свога, а благословен је онај који је наклоњен понизнима.

²²Не застрањују ли сплеткароши? Милост и истина онима што добро смишљају.

²³Од сваког вреднога рада долази зарада, а од празних прича само оскудица.

²⁴Мудрима је круна њихово богатство, немудрост је немудрог глупава.

²⁵Истинољубив сведок спасава животе, а лажљиви слаже чим зине.

²⁶У богобојазности је поуздање јаком и уточиште деци његовој.

²⁷Врело је живота богобојазност и одвраћа од смртних замки.

²⁸Царева је слава у мноштву народа, а кад живља нема, тад владар пропада.

²⁹Ко се споро срди врло је разборит, а ко брзо плане велича безумље.

³⁰Здраво срце — здраво тело; љубомора — трулеж у костима.

³¹Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља, а слави га онај што се убогом смилује.

³²Опаки ће срушен бити опакошћу својом, а праведник и у смрти уточиште има.

³³Мудрост почива у срцу разумног човека, чак је и у нутрини безумника обелодањена.

³⁴Праведност уздиже народ, а грех је срамота народу.

³⁵Цар поштује слугу што честито ради, а гневан је на онога што ради срамотно.