Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Књига пророка Исаије 57 Bible Online

Књига пророка Исаије 57 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Књига пророка Исаије 57

¹Праведник гине и никога то не узбуђује. И смерни људи бивају одвођени и нико не разабире да праведник бива одведен пред зло,

²да уђе у мир. Почивају на лежајима својим ко је ишао исправно.

³„А сад се примакните амо, синови гатарини, потомство прељубничко, смрдљиво.

⁴Над ким се шегачите? Над ким се бекељите? Плазите језик? Нисте ли ви деца бунтовна, потомство лажљиваца,

⁵који се успаљују међу храстовима, под сваким дрветом зеленим, жртвујући децу по долинама, под каменим раселинама?“

⁶„На вододерини твоја је рака. Оне, оне су твоји међаши. Управо њима изливаш жртве наливне, спаљујеш житну жртву. Зар оне да ми се свиде?

⁷На гору високу и уздигнуту свој си лежај поставила, па си се тамо попела да кољеш жртву закланицу.

⁸Уз врата и довратке свој си запис поставила. Далеко од мене си разоткрила и на висине лежај свој наместила, те се погађала са онима које волиш да легнеш с њима, да осетиш снагу.

⁹И ходочастиш цару у помазању, и умножаваш своја мира; и послала си своје известиоце издалека и спустила до Света мртвих.

¹⁰Изнурила си себе многим путовањима својим. Ниси рекла: ’То је таштина!’ Стекла си јакост нову, зато ослабила ниси.

¹¹Па кога си се уплашила и побојала, те си слагала? И ниси се мене сетила, ниси себи на срце ставила. Нисам ли ја ћутао и од века, па се мене побојала ниси?

¹²Ја ћу објавити твоју правду, и дела ти твоја користити неће.

¹³Кад завичеш, нека те изведу чете твоје. А све њих ће ветар однети, таштина узети. Међутим, који се у мене уздају земљу ће баштинити и моју свету гору поседовати.“

¹⁴Тада ће се говорити: „Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте! Мом народу сметње с пута уклоните!“

¹⁵Јер говори Вишњи и Уздигнути, настањени трајно, а име му је Светитељ: „Мој стан је узвишеност и светиња, а са скрушеним сам и с духом пониженим, да оживим пониженима дух, да оживим скрушенима срце.

¹⁶Јер се нећу препирати довека, нити ћу се љутити непрестано, јер би испред лица мојега ослабио дух и душе које сам саздао.

¹⁷Кривица његова је грабеж. Зато сам се наљутио, и зато га ударио, и у љутини се сакрио; а он је отишао одметнички, како га срце његово одвуче.

¹⁸Путеве његове сам видео. И излечићу га и довести, и умирићу срце оних који га теше и који с њим тугују.

¹⁹Стварам речи уснама да проговоре: Мир! Мир удаљеноме и блискоме — говори Господ, и њега ћу излечити.

²⁰А опаки су као море усталасало, што се успокојити не може, и из вода својих исталасава муљ и блато.

²¹Нема мира опакима — говори Бог мој.