Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Књига пророка Јеремије 51 Bible Online

Књига пророка Јеремије 51 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Књига пророка Јеремије 51

¹Овако каже Господ: „Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја[32] ветар што разара.

²На Вавилон шаљем туђинце да их развеју, да опустоше њихову земљу. Напашће их са свих страна на дан пропасти.

³Нека стрелац лук свој не запиње, нека се не шепури у оклопу своме. Не штедите његове младиће, изручите клетом уништењу сву војску његову.

⁴Попадаће побијени у земљи халдејској и прободени по његовим улицама.

⁵Израиљ и Јуда нису удовица заборављена од њиховог Бога, Господа над војскама, макар је њихова[33] земља пуна греха пред Свецем Израиљевим.“

⁶Бежите из Вавилона! Свако живу главу нек спасава да не настрадате у његовој кривици. Јер је време Господње освете. Он узвраћа, он ће да му наплати.

⁷Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци, сву је земљу опијао. Од њеног вина су се напили народи и зато су се понели лудо народи ти.

⁸И одједном је пао Вавилон и разбио се. Кукајте над њим! Донесите мелем за његову бол, можда и оздрави.

⁹Лечили смо ми Вавилон, али није оздравио. Оставите га! Свако својој земљи нека иде, јер до неба је доспео његов суд, до облака се уздигао.

¹⁰А Господ је за нас праведна дела учинио. Дођите, објавимо на Сиону дело Господа, нашег Бога!

¹¹Стреле наоштрите! Штитове подигните! На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева јер хоће да га разори, јер је Господња освета, одмазда за његов Дом.

¹²Подигните заставу против зидина Вавилона! Ојачајте стражу, поставите стражаре, спремите заседе. Оно што је Господ наумио, то је и урадио, баш како је најавио становницима Вавилона.

¹³О, ти што живиш крај многих вода и обилујеш богатством, крај ти је дошао и твој је добитак престао!

¹⁴Господ над војскама се собом заклео: „Испунићу те људима као скакавцима да на тебе победнички кличу.“

¹⁵Он је силом својом начинио земљу. Мудрошћу својом он је основао васељену и својом је разборитошћу разапео небеса.

¹⁶Глас он када пусти, воде хуче на небесима. Он подиже облаке с краја земље, киши муње даје и изводи ветар из својих ризница.

¹⁷Баш је од свог знања глуп сваки човек. Због идола се сваки златар стиди јер су обмана његови ливени идоли. Нема даха у њима.

¹⁸Они су испразни, творевине ругла. Пропашће кад дође време за њихову казну.

¹⁹Не следе Јакову такви као ови. Јер он је тај који је све начинио. Племе је његово наследство, а он се зове Господ над војскама.

²⁰„Ти си ми маљ, ратно оружје; тобом разбијам народе и царства тобом сатирем.

²¹Тобом разбијам и коња и његовог јахача; тобом разбијам кола и њиховог возача.

²²Тобом разбијам мушкарца и жену; тобом разбијам старца и дете; тобом разбијам младића и девојку.

²³Тобом разбијам пастира и стадо његово; тобом разбијам ратара и његову запрегу; тобом разбијам господара и достојанственика.

²⁴Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед — говори Господ.

²⁵Ево ме на тебе, горо што сатиреш — говори Господ — која сатиреш сву земљу. На тебе ћу руку своју да испружим, да те сваљам са литице и од тебе да направим гору сагорелу.

²⁶Од тебе неће узимати ни угаони камен, ни камен темељац, јер ћеш бити пустош довека — говори Господ.

²⁷Подигните заставу у земљи! Дувајте у трубе међу народима! Спремите против њега народе, окупите на њега царства Арарата, Миније и Асхенаса. Постројте на њега војсковођу, доведите коње чекињасте као скакавци.

²⁸Спремите на њега народе и мидијске цареве, њихове господаре, све њихове главаре и сваку земљу њихове владавине.

²⁹И земља ће се трести и увијати, јер се на Вавилону испуњавају Господње намере, да земљу вавилонску претвори у пустош ненасељену.

³⁰Престали су да се боре ратници Вавилона, остали су у утврђењима и пресахнула им је снага. Постали су као жене! Домове су им спалили, а врата поломили.

³¹Стиже гласник за гласником, трчи весник за весником, јавља цару Вавилона: град су његов сасвим освојили;

³²газове су опколили, ритове су ватром попалили и све ратнике преплашили.“

³³Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Ћерка вавилонска ће бити као гумно коме је време да се омлати. Још мало и за њу ће доћи време жетве.“

³⁴„Мене је Навуходоносор, цар Вавилона, и прождрао и помео. Изложио ме је као посуду празну, прождрао ме као морска неман. Мојим је добрима напунио трбушину своју, а мене је ојадио.

³⁵Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином — рећи ће становница Сиона. И моја крв на становнике Халдеје — рећи ће Јерусалим.“

³⁶Зато овако каже Господ: „Бранићу те у парници твојој. Осветићу те! Пресушићу море његово и извор му исушити.

³⁷Вавилон ће постати гомила камења и брлог шакала, ругло и пустош у којој нико не живи.

³⁸Заједно ће рикати као млади лавови, режаће као лавићи.

³⁹А када се раздраже даћу им њихове гозбе и напићу их; па нека славе и спавају довека, нека се не буде — говори Господ.

⁴⁰Одвешћу их као јагњад на клање и као овнове и јарце.

⁴¹Како је поробљен Сисак[34] и ухваћена слава све земље! Како је Вавилон постао ругло међу народима!

⁴²Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон. Прекрило га је!

⁴³Његови су градови постали пустош, земља осушена, пустара без икога у њима. Тамо неће бити потомака људи.

⁴⁴Казнићу Вила у Вавилону, из уста ћу да му отмем оно што је прогутао. Неће му поново хрлити народи, а и зидине ће вавилонске пасти.

⁴⁵Изађите из средине његове, о, народе мој! Свако нека спасава главу од распламтелог гнева Господњег.

⁴⁶Да вам не клоне срце, не плашите се гласа што се чује по земљи. Јер ће једне године стићи један глас, па друге године други глас. А у земљи ће бити насиље и бориће се владар са владаром.

⁴⁷Зато, ево, долазе дани када ћу да казним идоле Вавилона; сва ће његова земља бити посрамљена, а сви његови побијени ће падати усред њега.

⁴⁸Клицаће небеса и земља и све у њима над Вавилоном, јер са севера долазе затирачи — говори Господ.“

⁴⁹Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца као што су због Вавилона падали побијени целе земље.

⁵⁰Идите ви, који сте побегли од мача, не остајте! Сетите се Господа тамо далеко, и Јерусалим у срцу носите.

⁵¹Осрамоћени смо, јер смо чули за ругло. Лица нам је покрила срамота, јер су туђинци дошли у Светилишта Господњег Дома.

⁵²„Зато, ево, долазе дани — говори Господ — казнићу његове идоле и по свој земљи својој роптаће на самрти.

⁵³У небеса нека се Вавилон дигне, нека се утврди у висини у свој сили својој, али ја шаљем затираче на њега — говори Господ.

⁵⁴Чујте вапај из Вавилона! Разарање велико из земље халдејске!

⁵⁵Јер Господ сатире Вавилон, вреву његову ућуткује. И бучаће његови таласи као многе воде, галамиће гласови њихови.

⁵⁶Затирач долази на Вавилон. Поробиће његове ратнике, поломиће лукове њихове, јер Господ је Бог који плаћа и сигурно истом мером враћа.

⁵⁷Опићу његове главаре и мудраце његове, његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике. И заспаће довека и будити се неће — говори Цар, Господ над војскама му је име.“

⁵⁸Овако каже Господ над војскама: „Широке зидине Вавилона ће срушити, а врата његова висока ће ватром спалити. Народи су радили узалуд, људи су за ватру ринтали.“

⁵⁹Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник.

⁶⁰Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону.

⁶¹А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи.

⁶²Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’

⁶³И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата.

⁶⁴А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“ Овде се завршавају Јеремијине поруке.