Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Плач Јеремијин 1 Bible Online

Плач Јеремијин 1 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Плач Јеремијин 1

¹Како седи престоница усамљена! А некад је пуна људи била. Град постаде као удовица, а некад је свет га поштовао. Та царица међу градовима робиња је сада потлачена.

²Грозним плачем сву ноћ плаче, низ образе сузе рони. Никог нема да је теши сада, а некада сви јој пријатељи беху. Савезници сви је издадоше, постали су њени непријатељи.

³Народ Јудин, робље беспомоћно, у невољи, у тешком прогонству, по туђинским сад живе земљама. Нема места где би да почину. Одасвуд их окружују гонитељи, из теснаца никуд да побегну.

⁴Тужни су путеви ка сионском Дому, на празнике не долази нико. Сва су врата разваљена, свештеници уздишу једнако, уплакане су девојке које су некад певале. Сион је у горком ропцу.

⁵Над њим сада господаре тлачитељи, због победе ликују непријатељи. Многобројни су греси сионски, зато га је Господ изложио патњама. Насилници заробише децу са Сиона и одведоше их у изгнанство.

⁶Повукла се од ћерке сионске, повукла се сва слава његова. Кнезови му постадоше као срне исцрпене од глади, у бежању изгубише снагу испред ловаца који их гоне.

⁷Јерусалим, рушевина усамљена, свог се сјаја опомиње, а кад паде непријатељима у руке, никог нема да му помоћ пружи. Гледају га тлачитељи, смеју му се зато што је пао.

⁸Тешки ли су овог града греси! Гадан ли је, нечист ли је! Ценише га, а сад га презиру: Град без части, го је у срамоти. Само јечи, лице крије, осврће се, иза себе гледа.

⁹Види му се да је нечист јако, али он не мари што га ово снађе. Ужасно је како он пропада, а никога нема да га теши. Погледај, Господе, његову невољу, јер непријатељи ликују ли, ликују.

¹⁰Непријатељ граби, пљачка, све ризнице овог града. Јерусалим гледа како странци проваљују Дому у Светилиште, а њима си, Господе, забранио да ступају где ти збор ступа.

¹¹Цвили народ, како да не тугује! Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну, не би ли живнули некако. „Смилуј ми се — плачу — о, Господе! Смилуј ми се, јер падох у беду.“

¹²Погледајте ме, сви што пролазите — град довикује тужно — Има ли бола сличног овом болу што погоди мене? Како ме је Господ ударио у дан кад се на ме разгневио.

¹³Послао је огањ са висине, разгоре га по мојим костима. Разапео мрежу испред мојих ногу и на земљу оборио. Уцвилио ме је и ожалостио у мукама за сва времена.

¹⁴Све моје грехе на мене навалио, руком их својом у бреме свезао, на мој га је врат натоварио. Ослабих од овог терета. Господ ме је предао мојим душманима, ја им се пак не могу супротставити.

¹⁵Свим мојим јунацима Господ се наругао. Дигао је ратнике против мене, да побије моје узданице младе. Као грожђе у муљари изгазио је Господ лепу земљу Јудину.

¹⁶Зато из мојих очију као поток лију сузе. Утешити не може ме нико; охрабрити не може ме нико. Синови су моји побеђени, непријатељ ништа народу не остави.

¹⁷Сион руке своје пружа, али помоћ нико му не пружа. Господ поста противник народу Јаковљеву, са свих страна наваљују тлачитељи; с Јерусалимом поступају као да је гадост међу њима.

¹⁸Господ ме је праведно казнио, јер његову реч нисам послушао. О, чујте ме, одасвуд народи, јаде моје гледајте, видите; девојке моје, младиће моје, у прогонство отераше.

¹⁹Позвах своје савезнике, а они ми помоћ ускратише. Свештеници моји и старешине по градским улицама помреше, а само су храну тражили не би ли у животу остали.

²⁰На мој ропац погледај, Господе, на измученост душе моје. У грудима срце ми се грчи, жалостан сам због свога пркоса. По улицама синове моје убијају, а унутра, по кућама, смрт коси.

²¹Како цвилим, чуј ме. Нема никог да ме утеши. За моју несрећу душмани су чули, те ликују зато што си ми је ти послао. Дај да и мени сване! Нека слично мени и душмани пате.

²²Прокуни њихове опачине све, рачунај им зло за зло; мене си већ за грехе казнио, и њих казни тако. Само јечим ја у јаду сада, у мом је срцу туга.