Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Плач Јеремијин 2 Bible Online

Плач Јеремијин 2 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Плач Јеремијин 2

¹Када се Господ разгневио, ћерку је сионску у таму завио. Сјајни град светлости небеске, у рушевине претвори земаљске. Славни Дом, дику Израиљеву, он напусти у дан гнева свога.

²Господ је сатро без милости, сва села у Јаковљевој земљи. Кад се разгневио, он је разорио све тврђаве што држе Јудејци; са земљом је сравнио и проклео царство и његове главаре.

³У распаљеној својој јарости, сву моћ израиљску он је скрхао. Кад је непријатељ насрнуо, десницу своју Бог нам је ускратио. Као огањ плануо је у Јакову, око себе све је попалио.

⁴Као непријатељ лук је свој затегао, као душман је навалио, убијао све што нам је оку драго, све чему се радовасмо. На шаторе ћерке сионске сасу своју срџбу распаљену.

⁵Господ је као непријатељ постао: Израиљев народ разорио, све његове дворе порушио, све тврђаве њему разорио; Јудином народу умножио је јаде, нагомилао јецање и уздисаје.

⁶Сеницу је растурио у комаде, разорио место за службе Божије. На Сиону Господ у заборав баци и празник и суботу; разгневио се и презрео и цара и свештеника.

⁷Господ је свој жртвеник одбацио, Светилиште своје је оскрнавио; предао у руке душманске да руше бедеме и дворе, да урлају по Господњем Дому, где ми некад празновасмо.

⁸Господ је одлучио да руши, да попадају зидови ћерке сионске; одредио је меру рушења и није се устезала рука његова. Спољни зидови, други ред зидова, оронули тужно леже.

⁹Вратнице су спаљене и поломљене, он им је здробио резе и греде. Цар и кнезови су у прогонству, нема никог да нас учи Закону, нити се јављају виђења, дар Господњи пророцима.

¹⁰Старешине ћерке сионске по земљи су поседали и ћуте, главе своје прашином посипају, обавили кострет око тела. Све до земље спустиле су главе јерусалимске девојке младе.

¹¹Од плакања ишчилеше ми очи, у ропцу ми душа грца, жалост ме је исцрпла потпуно, јер посматрам слом народа мога: деца и одојчад умиру по трговима града срушенога.

¹²Говораху својим матерама: „Где је жито? Где је пиће?“ и слично рањеницима обамиру по трговима града срушенога и душе своје испуштају на грудима својих мајки.

¹³О, Јерусалиме, о, мили граде, коме си сличан, налик си на кога? Како да те утешим, о, девице, ћерко сионска? Да ли је овако пострадао ико? Несрећа је твоја безгранична, као море. Да те исцели неко?

¹⁴Твоји пророци немају пророштва осим обмана и лажи. На кривицу твоју не указују, заваравају те, од изгнанства одвраћају. Лажним те пророштвима убеђују, те избегаваш покајање.

¹⁵Руга ти се, пљеска рукама народ који пролази крај града. Звижде и главом одмахују над рушевинама јерусалимским: „Је ли то та варош савршено лепа? Је ли то радост целе земље?“

¹⁶Смеју ти се, над тобом се церекају сви непријатељи твоји. Криве усне, кезе зубе, па говоре: „Ми смо га слистили! Ово је оно што смо чекали! Дочекасмо. Очи наше видеше!“

¹⁷Господ је извршио своју намеру, одржао је реч своју. Од давнина нас је он опомињао, сад нас без милости разорио. Непријатељ победнички ликује, противник се нашем поразу весели.

¹⁸И зидови твоји нека вапе, јецај, ћерко сионска, призивај Господа! Нека теку сузе твоје као потоци и дању и ноћу. Не дај себи одмора, наричи! Не дај мира зеницама, плачи!

¹⁹Током ноћи дижи се и вичи, призивај га сваког часа, изливај срце као воду пред лицем Господа, да се смилује нејачи твојој, деци што од глади скапавају по угловима свих улица.

²⁰Погледај, погледај, о, Господе! Кога си то на муке бацио? Зар жене да пород свој једу? Зар оне што у наручју њишу? Зар у самом Светилишту кољу свештенике твоје и пророке твоје?

²¹По улици леже у прашини, мртва леже деца са старцима; девојке моје и младићи леже мачем побијени. Ти их поби у дан гнева свога, ти их покла без милости.

²²Као да је дан празника, са свих страна сабрао си све ужасе на ме. У дан гнева твога нико није преживео, нико утекао. Децу моју одњихану и одраслу побио је душманин клети.