Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Плач Јеремијин 4 Bible Online

Плач Јеремијин 4 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Плач Јеремијин 4

¹Како потамне злато, наше жежено злато! Лежи камење храмовно по улицама разбацано.

²Сионски младићи, некад скупоцени као злато најчистије, сада су — ах! — као обична грнчарија, као производ лончарски.

³И вучица хоће да доји, да вучиће своје негује, а жене у народу моме окрутне су као ној у пустињи:

⁴одојчад оставише жедну, језик им се за непце лепи; децу пустише да пиште, никога нема да им храну пружи.

⁵Некад сами сладише јела одабрана, сада скапавају по улицама. Некад су у раскоши одрастали, сада по сметлишту пребиру.

⁶Примио је казну народ мој тежу него становници содомски, јер њих разори за трен ока и притом на њих не подиже људе.

⁷Некад су били наши јунаци чистији од снега, бељи од млека; били су румени и глатки, као од брега одваљени.

⁸Сад су им лица црња од чађи, по улицама их не познаје нико; кожа им се смежурала око очију, сасушила се као дрво суво.

⁹Сретнији су који у рату погибоше, теже је онима које глад помори: исцрпени, скапавали су лагано, није било плодова са поља да остану у животу.

¹⁰Жене тако нежне беху, па кувају децу своју да нахране себе њима — о, ужасно је народа мога страдање!

¹¹Силином је провалио гнев Господњи, он изли своју срџбу јаросну, запали пожар на сионском граду, те му спали и темеље саме.

¹²Нису веровали ни страни владари, ни сви становници земље, да ће моћи освајач и душман кроз капије јерусалимске да уђу.

¹³Ипак то се догодило због греха пророчких, због кривица свештеничких, због невине крви[1] усред града проливене.

¹⁴Тумарају по улицама као слепи, крвљу су умрљани, нико се не усуђује да их дотакне, оскрнављена је одећа њихова.

¹⁵Народ виче: „Одлазите! Оскрнављени, натраг! Не дотичите!“ Тако лутаху од народа до народа, а међу народима су говорили: „Овде више не могу да бораве.“

¹⁶Распрши их Господ да их не гледа, да о њима више не брине. На свештенике више не пази, старешине више не жали.

¹⁷А нама очи побеутише, ишчекујемо помоћ, а ње нема. С кула наших зуримо до на крај обзорја, чекамо народ који нас не може избавити.

¹⁸Непријатељ нам је сваки корак вребао, по трговима својим не могасмо пролазити, али дани наши пролажаху, крај нам се приближи, стиже.

¹⁹Брже од грабљивица које с неба слећу, гонитељи наши стигоше, хватали су нас по брдима, у пустињи у заседи чекали.

²⁰Заробише наше животно уздање, Господњег помазаника, цара, а ми смо се уздали: цар ће нас од сваког освајача сачувати.

²¹Радујеш се и веселиш, о, ћерко едомска, и ти, народе из земље Уз. Час пропасти и вама долази, и ви ћете се тетурати голи, откриће се и ваша срамота.

²²За своју кривицу си, ћерко сионска, испаштала, више те неће у изгнанство терати. Ћерко едомска, тебе ће Господ казнити, твоје ће кривице разоткрити.