Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 4. Мојсијева 14 Bible Online

4. Мојсијева 14 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

4. Мојсијева 14

¹На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи.

²Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи!

³Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“

⁴Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“

⁵Мојсије и Арон падоше ничице пред свом израиљском заједницом.

⁶Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу

⁷и рекли свој израиљској заједници: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо изванредно је лепа земља!

⁸Ако будемо угодни Господу, он ће нас увести у ову земљу и дати нам је. То је земља у којој теку мед и млеко.

⁹Само се не буните против Господа. Не бојте се народа земље, јер су за нас као залогај хлеба; њих нема ко да заштити, а с нама је Господ. Не бојте се!“

¹⁰Међутим, сва је заједница претила да ће их каменовати. Тада се слава Господња указала свим Израиљцима код Шатора од састанка.

¹¹Господ рече Мојсију: „Докле ће ме презирати овај народ? Докле ће одбијати да ми верују упркос свих знакова које сам учинио међу њима?

¹²Ударићу их помором и затрти их, а од тебе ћу учинити народ већи и моћнији од њих.“

¹³Али Мојсије рече Господу: „Кад то чују Египћани између којих си извео овај народ својом силом,

¹⁴они ће то рећи становницима ове земље. А они су чули да си ти, Господе, усред овога народа; да им се ти, Господе, указујеш лицем у лице, и да твој облак стоји над њима; да идеш пред њима, дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња.

¹⁵Ако побијеш овај народ до последњег, онда ће народи, који су чули за твоје име, рећи:

¹⁶’Господ није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је зато побио у пустињи.’

¹⁷А сад, Господе, нека се покаже твоја сила, као што си обећао, рекавши:

¹⁸’Господ је спор на срџбу, богат милошћу, опрашта кривицу и преступ, али кривца не оставља некажњена, него кажњава неправду отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.’

¹⁹Опрости кривицу овом народу по великој твојој милости, као што си му опраштао од Египта па до сада.“

²⁰Господ рече: „Опраштам по твојој речи.

²¹Али, тако ми живота, и тако слава Господња испунила сву земљу,

²²ни један од људи који су видели моју славу и знакове које сам учинио у Египту и у пустињи, а који су ме искушавали десет пута и били непослушни моме гласу,

²³неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим оцима. Ни један од тих што су ме презрели неће је видети.

²⁴А свога слугу Халева — зато што је другачијег духа и зато што се потпуно поуздао у мене — њега ћу одвести у земљу у коју је отишао, и његови ће је потомци добити у посед.

²⁵Пошто Амаличани и Хананци живе у долини, сутра се вратите и идите у пустињу према Црвеном мору.“

²⁶Затим Господ рече Мојсију и Арону:

²⁷„Докле ће ова опака заједница да гунђа против мене? Чуо сам приговоре Израиљаца, који гунђају против мене.

²⁸Реци им: ’Тако ми мога живота — говори Господ — учинићу вам оно што сте ми рекли на моје уши.

²⁹Ваша ће мртва тела попадати по овој пустињи, сви ви који сте уведени у разне пописе, од двадесет година па навише, ви који сте гунђали против мене;

³⁰ни један од вас неће ући у земљу за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиновог.

³¹Ипак, вашу децу, за коју сте рекли да ће постати робље, њих ћу увести да упознају земљу коју сте ви презрели.

³²А ваша мртва тела ће попадати по овој пустињи.

³³Ваша деца ће бити пастири у пустињи четрдесет година и испаштати због вашег неверства, док ваша тела до последњег не пропадају мртва у пустињи.

³⁴Испаштаћете своје кривице четрдесет година, према броју дана — четрдесет дана током којих сте извиђали земљу, за сваки дан по годину. Тако ћете знати шта значи противити ми се.’

³⁵То сам ја, Господ, рекао, и ја ћу то јамачно учинити свој овој опакој заједници која се уротила против мене. У овој пустињи ће скончати; ту ће помрети.

³⁶А људи које је Мојсије послао да извиде земљу, и који су се вратили и изазвали сву заједницу да гунђа против њега доневши неповољан извештај о земљи,

³⁷исти ти људи који су донели неповољан извештај о земљи, помрли су од пошасти пред Господом.

³⁸Од тих људи који су ишли да извиде земљу, преживели су само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин.“

³⁹Кад је Мојсије изговорио ове речи свем израиљском народу, народ се веома ожалостио.

⁴⁰Али у рано јутро они устану и почну да се пењу на врх горја, говорећи: „Згрешили смо, али ево, идемо на место о коме је Господ говорио.“

⁴¹Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? То неће успети.

⁴²Не пењите се, јер Господ није међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!

⁴³Наиме, испред вас су Амаличани и Хананци, па ћете изгинути од мача. Одвратили сте се од Господа, и зато Господ неће бити с вама.“

⁴⁴Али они пркосно наставише да се пењу на врх горја, иако ни Мојсије, ни Ковчег Господњег савеза, нису пошли из табора.

⁴⁵Тада су сишли Амаличани и Хананци који су живели у горју, и потукли их, гонећи их све до Орме.