Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 4. Мојсијева 21 Bible Online

4. Мојсијева 21 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

4. Мојсијева 21

¹Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих.

²Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“

³Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма[24].

⁴Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив.

⁵Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“

⁶Тада је Господ послао на народ отровне змије[25]; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу.

⁷Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.

⁸Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“

⁹Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.

¹⁰Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту.

¹¹Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку.

¹²Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда.

¹³Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца.

¹⁴Зато се каже у Књизи Господњих ратова: „Вајев код Суфе и арнонски потоци,

¹⁵с притокама што допиру до места Ара, и наслањају се на моавску границу.“

¹⁶Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“

¹⁷Тада је Израиљ запевао ову песму: „Покуљај, бунаре! Запојте му:

¹⁸Бунар су кнезови ископали, издубили га великаши народни, жезлом и штаповима својим.“ Из пустиње одоше у Мантанаин,

¹⁹из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот;

²⁰из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.

²¹Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:

²²„Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“

²³Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља.

²⁴Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена.

²⁵Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима.

²⁶А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона.

²⁷Зато песници кажу: „Дођите у Есевон да се подигне и утврди Сихонов град!

²⁸Јер сукну огањ из Есевона, пламен из града Сихоновог, те прогута Ар моавски и становнике висина арнонских.

²⁹Тешко теби, Моаве, пропао си, народе Хамосов. Своје је синове учинио избеглицама, а ћерке своје заточеницама Сихона, цара аморејског.

³⁰И потукосмо их; пропаде Есевон све до Девона, опустошисмо их до Нофа што се пружа до Медеве.“

³¹Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.

³²Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели.

³³Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.

³⁴Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“

³⁵Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ни један преживели; а његову земљу су запосели.