Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Матеј 22 Bible Online

Матеј 22 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Матеј 22

¹Исус им је поново говорио у причама. Рекао је:

²„Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина.

³Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

⁴Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

⁵Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином.

⁶Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили.

⁷Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

⁸Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне.

⁹Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’

¹⁰Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.

¹¹Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу.

¹²Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.

¹³Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба.

¹⁴Много је званих, али је мало изабраних.“

¹⁵Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи.

¹⁶Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима.

¹⁷Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“

¹⁸Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери?

¹⁹Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак.

²⁰Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“

²¹Они одговоре: „Царев[11].“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“

²²Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.

²³Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема ускрсења,

²⁴и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’

²⁵Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату.

²⁶Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога.

²⁷На крају умре и жена.

²⁸Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“

²⁹Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију.

³⁰Јер кад наступи ускрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу.

³¹А што се тиче ускрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог?

³²’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“

³³Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.

³⁴Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се,

³⁵а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша:

³⁶„Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“

³⁷Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’

³⁸Ово је највећа и најважнија заповест.

³⁹Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе.

⁴⁰На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“

⁴¹Када су се фарисеји окупили, Исус их упита:

⁴²„Шта мислите о Христу? Чији је он син?“ Они му одговоре: „Давидов.“

⁴³Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:

⁴⁴’Рече Господ Господу моме: „Седи мени с моје десне стране, док душмане не положим твоје, за твоје ноге подножје да буду“’?

⁴⁵Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“

⁴⁶Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.