Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Марко 10 Bible Online

Марко 10 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Марко 10

¹Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.

²Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“

³Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“

⁴Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“

⁵Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца.

⁶Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско.

⁷’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену,

⁸па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело.

⁹Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“

¹⁰Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме.

¹¹Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени.

¹²И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“

¹³Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили.

¹⁴Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије!

¹⁵Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“

¹⁶Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.

¹⁷Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

¹⁸Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим[2]? Нико није добар осим самога Бога.

¹⁹Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“

²⁰Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“

²¹Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“

²²Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.

²³Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“

²⁴Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије!

²⁵Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

²⁶Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“

²⁷Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“

²⁸Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“

²⁹Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести,

³⁰који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот.

³¹Али ће многи први бити последњи, и последњи — први.“

³²Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди:

³³„Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима,

³⁴који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана ускрснути.“

³⁵Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“

³⁶„Шта желите да учиним за вас?“ — упита их Исус.

³⁷Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“

³⁸Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“

³⁹„Можемо!“ — одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви.

⁴⁰Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“

⁴¹Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована.

⁴²Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу.

⁴³Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга,

⁴⁴и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга.

⁴⁵Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да̂ као откупнину за многе.“

⁴⁶Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја.

⁴⁷Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“

⁴⁸Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“

⁴⁹Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“ Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“

⁵⁰Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.

⁵¹Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“ Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“

⁵²„Иди! — рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.