Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Марко 12 Bible Online

Марко 12 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Марко 12

¹Исус поче да им говори у причама: „Био неки човек који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао.

²У време бербе је послао једног слугу виноградарима да узме од њих део виноградског рода.

³Но, виноградари ухвате слугу, претуку га и празних руку га врате.

⁴Власник пошаље виноградарима другог слугу, али они овоме разбију главу и наругају му се.

⁵Власник посла и трећег слугу, али овога убише. Тако би и са многим другима: једне претукоше, а друге побише.

⁶Власник је имао још и вољеног сина. На крају је послао и њега говорећи: ’Мог сина ће поштовати.’

⁷Али виноградари рекоше један другоме: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’

⁸Виноградари га ухвате и убију, и мртвог га избаце изван винограда.

⁹Шта ће предузети власник винограда? Доћи ће и погубити те виноградаре, а виноград ће дати другима.

¹⁰Зар не читате у Писму: ’Камен што су зидари одбацили, постаде камен угаони;

¹¹од Господа ово беше и то је дивно у нашим очима’?“

¹²Они су онда гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих. Стога су га оставили и отишли.

¹³Затим су ови послали Исусу неке од фарисеја и иродовце да га ухвате у речи.

¹⁴Дошли су и рекли му: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима, него по истини учиш Божијем путу. Да ли је допуштено давати порез цару или не? Треба ли да дајемо или не?“

¹⁵Али Исус је прозрео њихову дволичност, па им је рекао: „Зашто ме искушавате? Донесите ми један сребрњак да га погледам.“

¹⁶Они донесоше. Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“[4]

¹⁷Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“ И дивили су му се.

¹⁸Тада су садукеји, који говоре да нема ускрсења, приступили Исусу са питањем:

¹⁹„Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’

²⁰Било тако седморо браће. Први се ожени, али умре не оставивши за собом потомства.

²¹Онда други брат ожени удовицу, али и он умре не оставивши потомства за собом. Исто је било и са трећим братом.

²²Углавном, ниједан од ове седморице није оставио потомство за собом. На крају умре и жена.

²³Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“

²⁴Исус им рече: „Нисте ли у заблуди, због тога што не познајете ни Писмо ни силу Божију?

²⁵Јер, кад мртви буду ускрсли, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небесима.

²⁶А што се тиче мртвих да ускрсавају, зар нисте читали у Мојсијевој књизи, где се говори о грму који не сагорева? Ту је Бог рекао Мојсију: ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’

²⁷Он није Бог мртвих, него живих. Ви се грдно варате!“

²⁸Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“

²⁹Исус му одговори: „Најважнија је: ’Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ.

³⁰Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’

³¹А друга заповест је: ’Воли ближњега свога као самога себе.’ Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“

³²Рече му зналац Светог писма: „Тако је, учитељу. Истина је то што си рекао да је он једини Бог и да осим њега нема другог Бога,

³³те да Бога треба волети свим својим срцем, свим својим разумом и свом својом снагом, као и да треба волети ближњега свога као самога себе. То је важније од свих жртава свеспалница и других жртава.“

³⁴Исус је видео да је човек разумно одговорио, па му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијег.“ После овога се нико више није усуђивао да га запита штогод.

³⁵Кад је једном приликом Исус поучавао у храму, запитао је присутне: „Како то да зналци Светог писма говоре да ће Христос бити Давидов Син?

³⁶Наиме, са̂м Давид је, посредством Светога Духа, рекао: ’Рече Господ Господу моме: „Седи мени с моје десне стране, док душмане не положим твоје, за твоје ноге подножје да буду.“’

³⁷Ако га са̂м Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“ Многи народ га је радо слушао.

³⁸Излажући своје учење, рекао је: „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима.

³⁹Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама.

⁴⁰Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“

⁴¹Исус је сео у храму код ковчега за прилоге и посматрао народ како убацује новац у храмску благајну. Многи богати људи су стављали много новца.

⁴²Онда дође једна сиромашна удовица и убаци два мала бакарна новчића,[5] што је око један динар.

⁴³Исус позва своје ученике и рече им: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица ставила у ковчег више од свих других,

⁴⁴јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала, сав свој иметак.“