Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Марко 5 Bible Online

Марко 5 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Марко 5

¹Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област.

²Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом.

³Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног.

⁴Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда.

⁵Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.

⁶Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим.

⁷Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“

⁸(Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)

⁹Исус га упита: „Како ти је име?“ Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“

¹⁰Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.

¹¹А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња.

¹²„Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ — замолише га.

¹³Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.

¹⁴На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило.

¹⁵Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило.

¹⁶Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама.

¹⁷Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.

¹⁸А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим.

¹⁹Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“

²⁰Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.

²¹Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро,

²²приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге.

²³Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“

²⁴Исус пође за њим. Много народа је ишло за њим гурајући га.

²⁵Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви.

²⁶Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе.

²⁷Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу.

²⁸Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“

²⁹Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке.

³⁰Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“

³¹Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“

³²Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила.

³³Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину.

³⁴Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“

³⁵Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“

³⁶Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“

³⁷Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом.

³⁸Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање.

³⁹Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“

⁴⁰Они су му се, пак, подсмевали. Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете.

⁴¹Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“)

⁴²Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени.

⁴³Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.