Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Марко 8 Bible Online

Марко 8 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Марко 8

¹Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им:

²„Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу.

³Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“

⁴Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“

⁵Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам.“

⁶Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу.

⁷А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе.

⁸Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада.

⁹Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио.

¹⁰Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.

¹¹Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба.

¹²Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“

¹³Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.

¹⁴Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици.

¹⁵Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“

¹⁶А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“

¹⁷А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце?

¹⁸Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате?

¹⁹Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“ „Дванаест“ — одговорише му.

²⁰„А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ — упита их Исус. „Седам“ — одговорише му.

²¹Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“

²²Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне.

²³Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“

²⁴Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“

²⁵Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно.

²⁶Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“

²⁷Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“

²⁸Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“

²⁹Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“

³⁰Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.

³¹Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути после три дана.“

³²Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.

³³Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“

³⁴Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи.

³⁵Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га.

³⁶Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди?

³⁷Шта може човек дати у замену за свој живот?

³⁸А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“