Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Марко 9 Bible Online

Марко 9 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Марко 9

¹Исус додаде: „Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде да је Царство Божије дошло са силом.“

²После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, те се преобрази пред њима.

³Његова одећа постаде блистава, толико бела да је нико на земљи не би могао тако избелити.

⁴Уто се пред њима појаве Илија и Мојсије, па су разговарали са Исусом.

⁵Петар рече: „Учитељу, добро је за нас да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“

⁶Петар није знао шта говори, јер су сва тројица била преплашена.

⁷Тада се појавио један облак који их је заклонио, и зачуо се глас из облака: „Ово је Син мој вољени. Њега слушајте!“

⁸У трену су се осврнули, али нису више видели никога, осим самога Исуса.

⁹Док су силазили са горе, Исус им је заповедио да никоме не говоре шта су видели док Син Човечији не ускрсне из мртвих.

¹⁰Они су га послушали, али су се међу собом питали шта значи „ускрснути из мртвих.“

¹¹Тада они запиташе Исуса: „Зашто зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“

¹²Он им одговори: „Заиста, прво ће доћи Илија и све обновити. Ипак, зашто пише у Писму да ће Син Човечији много пострадати и бити одбачен?

¹³Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, а они су учинили са њим шта су хтели, као што је написано за њега.“

¹⁴Када су дошли к осталим ученицима, видели су много народа око њих и зналце Светог писма како расправљају с њима.

¹⁵Чим је народ угледао Исуса, изненади се, па похрли к њему да га поздрави.

¹⁶Исус упита ученике: „О чему то расправљате са њима?“

¹⁷Неко из гомиле му одговори: „Учитељу, довео сам ти свога сина који не може да говори, јер је опседнут духом због кога је онемео.

¹⁸Где год га дух зграби, обара га, те овај пени, шкргуће зубима и кочи се. Рекао сам твојим ученицима да га изгнају, али они нису могли.“

¹⁹Исус им одговори: „О, неверни роде, докле ћу још бити са вама? Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака!“

²⁰Доведоше дечака пред њега. Кад је дух угледао Исуса, одмах је спопао дечака грчевима. Дечак је пао на земљу и почео да се ваља, а пена му је ударила на уста.

²¹Исус упита дечаковог оца: „Колико има времена како му се ово догађа?“ „Још од његовог детињства — одговори отац.

²²Зли дух га често баца у ватру и у воду да би га убио. Стога, смилуј се на нас и помози нам ако можеш.“

²³Исус му одговори на то: „Ако можеш? Све је могуће за онога који верује!“

²⁴Дечаков отац брже повика: „Верујем, али помози ми да надвладам своју неверу!“

²⁵Кад је Исус видео да се народ све брже окупља, заповеди нечистом духу: „Душе немости и глувила, заповедам ти: изађи из дечака и не улази више у њега!“

²⁶На то зли дух врисну, спопаде дечака силним трзајима и изађе из њега. Изгледало је као да је дечак мртав, те су многи рекли да је умро.

²⁷Међутим, Исус ухвати дечака за руку, подиже га и дечак устаде.

²⁸Касније, када је Исус ушао у кућу, његови ученици га упиташе насамо: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“

²⁹Исус им одговори: „Ова врста се не може изагнати ничим другим до молитвом.“

³⁰Отишавши одатле пролазили су кроз Галилеју. Исус није хтео да ико сазна за то,

³¹јер је поучавао своје ученике говорећи им: „Син Човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али ће он након три дана ускрснути.“

³²Но, они нису разумели те речи, али бојали су се да га питају о томе.

³³Дошли су у Кафарнаум. Када су били у кући, упита Исус своје ученике: „О чему сте то путем расправљали?“

³⁴Ученици су ћутали, јер су путем расправљали ко је највећи међу њима.

³⁵Исус је затим сео и позвао Дванаесторицу. Рекао им је: „Ко хоће да буде први, нека себе сматра последњим и нека свима служи.“

³⁶Затим је узео једно дете и поставио га између њих, загрлио га и рекао им:

³⁷„Ко једно овакво дете прихвата у моје име, мене прихвата; а ко мене прихвата, не прихвата само мене, већ и онога који ме је послао.“

³⁸Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“

³⁹Исус им рече: „Немојте му бранити, јер нико ко чини чуда у моје име неће одмах говорити лоше о мени.

⁴⁰Јер, ко није против нас, за нас је.

⁴¹Ко вас напоји чашом хладне воде зато што припадате Христу, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.

⁴²А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, томе би било боље да веже себи о врат тешки воденични камен и да се баци у море.

⁴³Ако те твоја рука наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си обогаљен, те да уђеш у живот, него да са обе руке одеш у пакао, у неугасиви огањ.

⁴⁴Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси.

⁴⁵И ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си хром, те да уђеш у живот, него да са обе ноге будеш бачен у пакао.

⁴⁶Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси.

⁴⁷И ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да уђеш у Царство Божије с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао.

⁴⁸Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси.

⁴⁹Јер ће свако од ових бити огњем посољен.

⁵⁰Со је добра; али ако со изгуби сланост, чиме ће јој се повратити сланост? Имајте соли у себи и мир међу собом.“