Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Лука 1 Bible Online

Лука 1 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Лука 1

¹Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама,

²онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи,

³стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле,

⁴да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

⁵У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета.

⁶Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим.

⁷Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

⁸Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом.

⁹Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д.

¹⁰Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.

¹¹Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника.

¹²Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

¹³Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’.

¹⁴Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу.

¹⁵Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

¹⁶Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу.

¹⁷Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

¹⁸Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

¹⁹Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест.

²⁰Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“

²¹А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму.

²²Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.

²³Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући.

²⁴Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи:

²⁵„Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“

²⁶А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет

²⁷девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида.

²⁸Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“

²⁹Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав?

³⁰Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом.

³¹И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’.

³²Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида.

³³Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“

³⁴Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“

³⁵Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’.

³⁶А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом.

³⁷Богу ништа није немогуће.“

³⁸Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.

³⁹Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин.

⁴⁰Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету.

⁴¹Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни,

⁴²те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје!

⁴³Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени?

⁴⁴Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби.

⁴⁵Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“

⁴⁶Онда Марија рече: „Велича душа моја Господа,

⁴⁷весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,

⁴⁸јер погледа на понизност своје слушкиње. Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;

⁴⁹јер велика је дела Свесилни учинио по мени, свето је име његово!

⁵⁰Милост је његова над онима што га поштују, од колена до колена.

⁵¹Моћна дела учини мишицом својом, растера узносите што су пуни себе,

⁵²збаци владаре са престола и узвиси понижене,

⁵³гладне насити добрима, а богате без ичега отпусти.

⁵⁴Придиже Израиља, слугу свога, сетивши се свога милосрђа,

⁵⁵како рече прецима нашим, Авра̂му и његовом потомству довека.“

⁵⁶Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.

⁵⁷Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина.

⁵⁸Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.

⁵⁹Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име — Захарија,

⁶⁰али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“

⁶¹Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“

⁶²Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове.

⁶³Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили.

⁶⁴Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога.

⁶⁵Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје.

⁶⁶Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.

⁶⁷А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:

⁶⁸„Благословен да је Господ, Бог Израиљев, што дође међу свој народ и откупи га.

⁶⁹Подиже нам силнога Спаситеља, од рода Давидова, слуге свога,

⁷⁰како обећа давно преко својих светих пророка:

⁷¹да нас спасе од наших душмана и од руку оних који нас мрзе;

⁷²да ће исказати милост прецима нашим и сетити се свога светог савеза,

⁷³по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му, да ће нам дати:

⁷⁴да му без страха служимо, од душманске руке избављени,

⁷⁵живећи свето и праведно пред њим у све дане наше.

⁷⁶А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’, јер ћеш ићи пред Господом да припремиш путеве за њега.

⁷⁷Ти ћеш довести до спознаје његов народ да је спасење у опроштењу њихових греха,

⁷⁸по милостивом срцу Бога нашега, од којег ће нам доћи[1] светлост зоре са висине,

⁷⁹да обасја оне што живе у тами и под сенком смрти бораве, и да наше стопе на пут мира усмери.“

⁸⁰Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.