Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Лука 10 Bible Online

Лука 10 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Лука 10

¹После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође.

²Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву.

³Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

⁴Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.

⁵Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’

⁶Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама.

⁷У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу.

⁸Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас.

⁹У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’

¹⁰А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите:

¹¹’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’

¹²Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.

¹³Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу.

¹⁴Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама.

¹⁵А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!

¹⁶Ко вас слуша — мене слуша, и ко вас одбацује — мене одбацује, а ко одбацује мене — одбацује онога који ме је послао.“

¹⁷А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“

¹⁸Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња.

¹⁹Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити.

²⁰Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“

²¹Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи.

²²Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“

²³Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате.

²⁴Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“

²⁵Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

²⁶Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“

²⁷Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“

²⁸Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“

²⁹Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“

³⁰Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва.

³¹Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље.

³²И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље.

³³Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим.

³⁴Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега.

³⁵Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’

³⁶Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ — упита Исус.

³⁷Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“ Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“

³⁸Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта.

³⁹Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење.

⁴⁰А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“

⁴¹Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш,

⁴²а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“