Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Лука 22 Bible Online

Лука 22 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Лука 22

¹Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“.

²Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа.

³Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице.

⁴Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса.

⁵Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац.

⁶Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.

⁷Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху.

⁸Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“

⁹Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“

¹⁰Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао,

¹¹па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’

¹²Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“

¹³Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.

¹⁴Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли.

¹⁵Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања.

¹⁶Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“

¹⁷Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом.

¹⁸Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“

¹⁹Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“

²⁰Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас.

²¹Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом.

²²Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“

²³Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.

²⁴Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи.

²⁵Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима.

²⁶Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга.

²⁷Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује.

²⁸Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима.

²⁹Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац.

³⁰Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.

³¹Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету.

³²Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“

³³Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“

³⁴Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“

³⁵Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“ „Ништа“ — одговорише они.

³⁶Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач.

³⁷Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“

³⁸Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“

³⁹Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици.

⁴⁰Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“

⁴¹Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се,

⁴²говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“

⁴³Тада се појавио анђео са неба и крепио га.

⁴⁴Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.

⁴⁵Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу.

⁴⁶Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“

⁴⁷Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби,

⁴⁸али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“

⁴⁹Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“

⁵⁰Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

⁵¹Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га.

⁵²Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама?

⁵³Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“

⁵⁴Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека.

⁵⁵Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели.

⁵⁶Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“

⁵⁷Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“

⁵⁸Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“ А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“

⁵⁹Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“

⁶⁰Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао.

⁶¹Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“

⁶²Изашао је и горко заплакао.

⁶³Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га.

⁶⁴Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“

⁶⁵Вређали су га још и многим другим погрдним речима.

⁶⁶Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће.

⁶⁷Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“ Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати;

⁶⁸ако вас упитам, нећете ми одговорити.

⁶⁹Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“

⁷⁰Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“

⁷¹Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“