Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Лука 23 Bible Online

Лука 23 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Лука 23

¹Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата.

²Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“

³Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори: „Ти то кажеш.“

⁴Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“

⁵Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“

⁶Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“

⁷Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.

⁸Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак.

⁹Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао.

¹⁰Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали.

¹¹Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату.

¹²Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.

¹³Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ,

¹⁴па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете.

¹⁵Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт.

¹⁶Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“

¹⁷Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.

¹⁸Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“

¹⁹Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.

²⁰Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса.

²¹Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“

²²Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“

²³Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача.

²⁴Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву.

²⁵Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.

²⁶Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом.

²⁷За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале.

²⁸Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом.

²⁹Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’

³⁰Тада ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’, и бреговима: ’Прекријте нас.’

³¹Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“

³²Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим.

³³Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране.

³⁴Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.

³⁵А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“

³⁶Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино.

³⁷Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“

³⁸Изнад његове главе било је написано: „ОВО ЈЕ ЦАР ЈУДЕЈСКИ.“

³⁹Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“

⁴⁰Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он?

⁴¹Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“

⁴²Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“

⁴³Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“

⁴⁴Око подне наста тама по свој земљи све до три сата.

⁴⁵Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола.

⁴⁶Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ — те издахну.

⁴⁷Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“

⁴⁸Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса.

⁴⁹Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.

⁵⁰А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек,

⁵¹није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије.

⁵²Он дође к Пилату и затражи Исусово тело.

⁵³Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен.

⁵⁴Било је то дан Припреме[11], баш уочи суботе.

⁵⁵Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело.

⁵⁶Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.