Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Лука 6 Bible Online

Лука 6 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Лука 6

¹Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели.

²Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“

³Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци?

⁴Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“

⁵Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“

⁶Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука.

⁷А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже.

⁸Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.

⁹Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“

¹⁰Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава.

¹¹А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.

¹²У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу.

¹³Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима:

¹⁴Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,

¹⁵Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот,

¹⁶Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.

¹⁷Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја,

¹⁸који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима.

¹⁹Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

²⁰Тада је погледао своје ученике и рекао: „Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше Царство Божије.

²¹Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити. Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати.

²²Блажени сте када вас људи омрзну, када вас вређају и прогласе вас злима, ради Сина Човечијег.

²³Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.

²⁴Али, јао вама богатима, јер сте примили своју утеху!

²⁵Јао вама који сте сад сити, јер ћете гладовати! Јао вама који се сад смејете, јер ћете жалити и плакати!

²⁶Јао вама ако људи о вама лепо говоре, јер су тако њихови преци говорили о лажним пророцима!

²⁷А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе.

²⁸Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају.

²⁹Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу.

³⁰Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати.

³¹Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.

³²Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле.

³³И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници.

³⁴Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате?

³⁵Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима.

³⁶Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.

³⁷И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено.

³⁸Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“

³⁹Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму?

⁴⁰Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.

⁴¹Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку?

⁴²Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.

⁴³Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род.

⁴⁴Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине.

⁴⁵Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.

⁴⁶Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим?

⁴⁷Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их.

⁴⁸Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена.

⁴⁹А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“