Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Лука 8 Bible Online

Лука 8 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Лука 8

¹После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица,

²и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова,

³Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.

⁴Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу:

⁵„Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају.

⁶Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге.

⁷Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га.

⁸Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“ Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“

⁹Његови ученици су га питали за значење приче.

¹⁰Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да ’гледајући не виде и слушајући не разумеју.’

¹¹А ево шта прича значи: семе је Божија реч.

¹²Семе које је пало крај пута — то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени.

¹³Семе које је пало на камен — то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају.

¹⁴Семе које је пало међу трње — то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род.

¹⁵А семе које је пало на добро тле — то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.

¹⁶Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост.

¹⁷Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити.

¹⁸Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“

¹⁹Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа.

²⁰Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“

²¹Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“

²²Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду.

²³Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.

²⁴Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина.

²⁵Онда им рече: „Где вам је вера?“ А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“

²⁶Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји.

²⁷Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима.

²⁸Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“

²⁹Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.

³⁰Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега.

³¹Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.

³²А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио.

³³Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.

³⁴Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима.

³⁵Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило.

³⁶Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог.

³⁷Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.

³⁸А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши:

³⁹„Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.

⁴⁰Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали.

⁴¹Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом.

⁴²Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти. Док је Исус ишао, народ се гурао око њега.

⁴³Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи.

⁴⁴Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.

⁴⁵Исус упита: „Ко ме је дотакао?“ Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“

⁴⁶Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“

⁴⁷Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила.

⁴⁸Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“

⁴⁹Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“

⁵⁰Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“

⁵¹Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља.

⁵²Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“

⁵³Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла.

⁵⁴Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“

⁵⁵Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе.

⁵⁶Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.