Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Дела апостолска 13 Bible Online

Дела апостолска 13 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Дела апостолска 13

¹Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са краљем Иродом тетрархом и Савле.

²Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“

³Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.

⁴Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар.

⁵Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.

⁶Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус.

⁷Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла.

⁸Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере.

⁹Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега

¹⁰и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?!

¹¹Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“ Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку.

¹²Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.

¹³Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим.

¹⁴Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели.

¹⁵После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“

¹⁶Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте:

¹⁷Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео

¹⁸и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи.

¹⁹Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу.

²⁰То је трајало неких четири стотине педесет година. Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила.

²¹Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година.

²²А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’

²³Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса.

²⁴Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха.

²⁵Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’

²⁶Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу.

²⁷Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају.

²⁸Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби.

²⁹А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб.

³⁰Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих,

³¹те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.

³²И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима,

³³он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму: ’Ти си Син мој, данас си се мени родио.’

³⁴А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено: ’Ја ћу вам испунити света и поуздана обећања која сам дао Давиду.’

³⁵А у једном другом псалму пише: ’Ти нећеш дати да твој Светац трули.’

³⁶А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо.

³⁷Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.

³⁸Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда.

³⁹Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.

⁴⁰Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:

⁴¹’Гледајте, ругачи, чудите се и пропадните, јер, ево, учинићу нешто у ваше дане, у шта не бисте веровали да вам ко исприча.’“

⁴²Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме.

⁴³Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.

⁴⁴Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију.

⁴⁵Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.

⁴⁶Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима.

⁴⁷Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио: ’Одредио сам те да будеш светлост пуцима, да будеш спасење до краја земље.’“

⁴⁸Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.

⁴⁹А реч Господња се ширила по свој околини.

⁵⁰Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева.

⁵¹Они, стога, отресоше прашину са својих ногу[7] и одоше у Икониум.

⁵²А ученици су били пуни радости и Светога Духа.