Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Дела апостолска 16 Bible Online

Дела апостолска 16 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Дела апостолска 16

¹Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка.

²Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему.

³Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк.

⁴Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму.

⁵Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.

⁶А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији.

⁷Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио.

⁸Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.

⁹Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“

¹⁰Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест.

¹¹Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ,

¹²а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.

¹³У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља[9]. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама.

¹⁴То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио.

¹⁵А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.

¹⁶Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима.

¹⁷Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“

¹⁸Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.

¹⁹Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти.

²⁰Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град,

²¹и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“

²²На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају.

²³Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува.

²⁴Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове.

²⁵Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали.

²⁶Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника.

²⁷Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли.

²⁸Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“

²⁹Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу.

³⁰Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“

³¹„Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ — одговорили су му.

³²Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу.

³³Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови.

³⁴Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.

³⁵Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“

³⁶Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“

³⁷Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“

³⁸Када су судски службеници пренели ове речи заповедницима, ови су се уплашили чувши да су Павле и Сила римски грађани.

³⁹Дошли су к њима и извинили им се, па су их извели из ћелије и замолили их да напусте град.

⁴⁰Кад су изашли из тамнице, отишли су до Лидијине куће где су видели и охрабрили браћу. Затим су отишли оданде.