Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Дела апостолска 19 Bible Online

Дела апостолска 19 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Дела апостолска 19

¹Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз горња подручја и дошао у Ефес. Тамо је нашао неке ученике

²и упитао их: „Да ли сте примили Светог Духа када сте поверовали?“ Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да Свети Дух постоји.“

³„Онда, каквим сте крштењем крштени?“ — упитао их је Павле. „Јовановим крштењем“ — одговорише му.

⁴На то им Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верује у онога који ће после њега доћи, то јест у Исуса.“

⁵Када су то чули, крстили су се у име Господа Исуса.

⁶А када је Павле положио своје руке на њих, Свети Дух је сишао на њих, те су почели да говоре другим језицима и да пророкују.

⁷Било их је укупно дванаест људи.

⁸Павле је током три наредна месеца одлазио у синагогу и одважно проповедао. Расправљао је са њима и убеђивао их о Царству Божијем.

⁹Али, како су неки, који су били окорели и непослушни, пред свима ружили овај Пут, Павле је одступио од њих. Онда је одвојио ученике, па је свакодневно водио расправе у школи неког Тирана.

¹⁰Ово је потрајало две године, тако да су сви житељи Мале Азије, и Јевреји и Грци, чули реч Господњу.

¹¹Господ је чинио изванредна чуда преко Павла,

¹²тако да су чак и марамице и делове његове одеће стављали на болеснике, те би их болест напуштала, а зли духови излазили из њих.

¹³А и неки Јевреји, који су тумарали наоколо и истеривали зле духове, покушали су да призову име Господа Исуса над онима који су били опседнути злим дусима. Говорили су: „У име Исуса кога Павле навешћује, заповедам вам да изађете!“

¹⁴То су чинили седам синова неког Скеве, јеврејског водећег свештеника.

¹⁵Зли дух им је одговорио: „Знам Исуса, а и Павла познајем, али ко сте ви?“

¹⁶Човек који је био опседнут злим духом скочи на њих и надвлада их, па су голи и изранављени побегли из те куће.

¹⁷Све становнике Ефеса, и Јевреје и Грке, обузео је страх када су сазнали за ово, те се величало име Господа Исуса.

¹⁸Многи који су узверовали долазили су да исповеде и обзнане своја зла дела.

¹⁹Велики број оних који су се бавили врачарством, доносили су своје врачарске књиге и спаљивали их пред свима. Када су прорачунали њихову вредност, утврдили су да вреде педесет хиљада сребрњака.

²⁰Тако је, снагом Господњом, реч његова јачала и ширила се.

²¹Након ових догађања, Павле је одлучио да прође Македонијом и Ахајом и да оде у Јерусалим. „После тога — рекао је Павле — морам да видим и Рим.“

²²Онда је послао у Македонију своја два помоћника, Тимотеја и Ераста, а он је још неко време провео у Малој Азији.

²³Некако у то време, у Ефесу је избила велика побуна против Пута Господњег.

²⁴Наиме, неки ковач по имену Димитрије, израђивао је сребрне храмиће богиње Артемиде и тиме обезбеђивао велику зараду занатлијама.

²⁵Сазва он њих, као и све оне који су се бавили истим занатом, па им рече: „Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла,

²⁶а видите и чујете како је онај Павле убедио и завео многи народ, не само у Ефесу него и у целој Малој Азији, говорећи да богови направљени људском руком нису богови.

²⁷Али, није само углед нашег заната доведен у питање, већ и то да се храм велике богиње Артемиде неће сматрати ни за шта. Тиме би се нанела штета величанству богиње, коју поштује цела Мала Азија и сав свет.“

²⁸Када су то чули, обузео их је гнев, па су почели да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“

²⁹Сав град се ускомешао. Народ сложно нагрну у позориште вукући Павлове сапутнике, Македонце Гаја и Аристарха.

³⁰Павле је хтео да изађе пред народ, али му то ученици нису дозволили.

³¹Такође су му и неки од провинцијских угледника, који су му били пријатељи, поручили да се не појављује у позоришту.

³²Једни су узвикивали једно, а други друго, јер је окупљени народ био збуњен, тако да већина није знала због чега су се окупили.

³³Неки из народа су подстицали Александра да иступи, јер су га Јевреји гурали напред. Он махну руком желећи да се одбрани пред народом.

³⁴Међутим, када су људи дознали да је он Јеврејин, почели су сви у један глас да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ То је трајало читава два сата.

³⁵Тада је градски службеник умирио народ речима: „Грађани Ефеса! Није ли сваком човеку познато да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?

³⁶Пошто су те ствари неоспорне, требало би да се умирите и да ништа не чините брзоплето.

³⁷Људи које сте довели нису покрали храм, нити су вређали нашу богињу.

³⁸Зато, ако Димитрије и мајстори с њим имају какву тужбу против некога, судови су отворени, а и намесници су ту, па нека се туже.

³⁹Ако неко тражи нешто више, то ће се решити у законитој скупштини.

⁴⁰Прети нам, наиме, опасност да будемо оптужени за ово што је било данас, јер нема никаквог разлога којим бисмо могли да оправдамо ово комешање.“

⁴¹После ових речи је распустио скуп.