Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Дела апостолска 2 Bible Online

Дела апостолска 2 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Дела апостолска 2

¹На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту.

²Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели.

³Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један.

⁴Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.

⁵Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму.

⁶Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.

⁷Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци?

⁸Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени?

⁹Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије,

¹⁰Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима

¹¹— заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру — Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“

¹²Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге: „Шта све ово значи?“

¹³Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи: „Ма, напили су се они слаткога вина!“

¹⁴Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви — Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи.

¹⁵Нису ови људи пијани — као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро[2].

¹⁶Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:

¹⁷’У последње време — каже Бог — излићу на све људе свога Духа, па ће ваши синови и ћерке пророковати, млади људи имати виђења, а старци сањати снове.

¹⁸Такође ћу у оне дане излити свога Духа на моје слуге и слушкиње, те ће пророковати.

¹⁹Учинићу да се покажу чудне појаве горе на небу и знаци доле на земљи — крв, ватра и облаци дима.

²⁰Сунце ће потамнети, а месец поцрвенети као крв пре него што дође велики и славни дан Господњи.

²¹Свако ко зазове име Господње, биће спасен.’

²²Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате.

²³Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили.

²⁴Али Бог га је ускрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме.

²⁵Давид је за Исуса рекао следеће: ’Господ ми је увек пред очима. Пошто ми је он са десне стране, ништа мене уздрмати неће.

²⁶Зато ми је срце усхићено, а мој језик томе се радује; цело моје тело почива у нади,

²⁷што ми душу нећеш препустити Свету мртвих, нити дати да твој Светац трули.

²⁸Путеве живота ти си ми открио, пун радости пред тобом ћу бити.’

²⁹Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега.

³⁰Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо.

³¹Он је то унапред видео, те је навестио Христово ускрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’

³²И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци.

³³И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете.

³⁴Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао: ’Рече Господ Господу моме: „Седи мени с моје десне стране,

³⁵док душмане не положим твоје, за твоје ноге постоље да буду.“’

³⁶Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“

³⁷Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“

³⁸Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар — Духа Светог.

³⁹Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“

⁴⁰Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“

⁴¹Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.

⁴²Сви ученици су били истрајни у слушању апостолског учења, у заједништву, у заједничким обедима и молитвама.

⁴³Сви су били испуњени страхопоштовањем, јер су апостоли чинили многа чуда и знаке.

⁴⁴Они који су поверовали били су стално заједно и све им је било заједничко.

⁴⁵Продавали су своја имања и остале вредности и делили сваком према његовој потреби.

⁴⁶Сваког дана су се једнодушно окупљали у храму, састајали се на заједничким обедима по кућама и примали храну искрена и радосна срца

⁴⁷хвалећи Бога. Зато су уживали благонаклоност целог народа, а Господ је сваког дана умножавао број спасених.