Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Дела апостолска 27 Bible Online

Дела апостолска 27 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Дела апостолска 27

¹Када је било одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предали су на чување капетану царске чете који се звао Јулије.

²Укрцали смо се у једну адрамитску лађу, која је требало да плови у азијске луке, и отпловили. Са нама је био Аристарх, Македонац из Солуна.

³Сутрадан смо пристали у Сидону. Капетан Јулије се љубазно опходио према Павлу и допустио му да посети своје пријатеље, да би се побринули за његове потребе.

⁴Кад смо отишли оданде, пловили смо у заветрини Кипра, јер су дували противни ветрови.

⁵Препловивши море дуж обала Киликије и Памфилије, стигли смо у Миру лисијску.

⁶Ту је капетан нашао лађу из Александрије која је пловила за Италију, те се укрцасмо.

⁷Неколико дана смо пловили веома споро и једва смо стигли до Книда. Пошто нам ветар није дао да пристанемо, пловили смо поред Салмоне, у заветрини Крита.

⁸Пловећи с муком уз обалу, стигли смо у место које се звало „Добра пристаништа“, близу града Ласеје.

⁹Будући да је прошло доста времена, а пловидба постала опасна, јер се и пост[13] већ био завршио, Павле их је опомињао:

¹⁰„Људи — говорио им је — видим да ће ова пловидба бити опасна и да ће бити велике штете, не само по товар и лађу, него и по наше животе.“

¹¹Међутим, капетан је имао више поверења у кормилара и власника брода, него у Павла.

¹²Пошто лука није била погодна да се презими, већина је одлучила да се отплови даље уз обалу, како би дошли до Феникса и тамо презимили. То је била критска лука која је била отворена према југозападу и северозападу.

¹³Дувао је благ јужни ветар, па су мислили да ће остварити што су наумили. Подигли су сидро и запловили уз саму обалу Крита.

¹⁴Није прошло дуго, кадли са Крита поче да дува јак олујни ветар звани „Североисточњак“.

¹⁵Захватио је лађу која није могла да се противи ветру, па смо морали да се препустимо ветру да нас носи.

¹⁶Пловећи, пак, у заветрини неког острва по имену Кауда, с тешком муком смо успели да задржимо бродски чамац.

¹⁷Када су га подигли, употребили су помоћна средства да подвежу лађу. Бојећи се да се не насучу на обалу Сирте, спустили су плутајуће сидро препуштајући се ветру.

¹⁸Пошто нас је наредног дана олуја жестоко бацала, почели су да избацују товар.

¹⁹Трећег дана су својим рукама избацили из лађе бродску опрему.

²⁰Пошто се током много дана ни сунце ни звезде нису појавили, а снажна бура и даље беснела, изгубили смо сваку наду да ћемо се спасти.

²¹Како већ дуже време нико није ништа јео, Павле стаде међу њих и рече: „Људи, требало је мене послушати и не отискивати се с Крита, јер бисмо тако избегли ову невољу и штету.

²²Сад вам, пак, саветујем да се ободрите, јер нико од вас неће изгубити живот, осим што ће лађа потонути.

²³Прошле ноћи ми се указао анђео Бога коме припадам и коме служим,

²⁴па ми је рекао: ’Павле, не бој се, јер мораш доћи пред цара у Рим. Бог ће ради тебе сачувати животе свих који плове с тобом.’

²⁵Зато се разведрите, јер верујем Богу да ће бити онако како ми је речено.

²⁶Ипак, морамо да се насучемо на неко острво.“

²⁷У ноћи четрнаестог дана од како нас је олуја носила по Адрији[14], негде око поноћи, морнари наслутише да се приближава неко копно.

²⁸Бацили су висак за мерење дубине и утврдили да дубина мора износи тридесет седам метара[15]. Када су га бацили мало даље, утврдили су да има двадесет седам метара.

²⁹Пошто смо се бојали да не налетимо на подводне гребене, бацили смо четири сидра са стражње стране и молили се да сване.

³⁰Морнари су покушали да побегну, те су спустили чамац под изговором да треба спустити сидра с предње стране лађе.

³¹Тада је Павле рекао капетану и војницима: „Ако ови људи не остану на лађи, ви се не можете спасти.“

³²Нато су војници посекли ужад која су држала чамац и пустили га да падне.

³³Када је почело да свиће, Павле је замолио све да поједу нешто: „Данас је четрнаести дан који проводите у ишчекивању и без хране, а да ништа нисте окусили.

³⁴Зато вас молим да поједете нешто; то је за ваш опстанак, јер ни једном од вас неће пасти длака с главе.“

³⁵Пошто је рекао ово, узео је хлеб и пред свима захвалио Богу. Затим је преломио хлеб и почео да једе.

³⁶Тада су се сви охрабрили, па су се прихватили хране.

³⁷На лађи нас је било укупно две стотине седамдесет шест људи.

³⁸Када су се наситили, олакшали су брод избацујући жито у море.

³⁹Када се разданило, нису препознали копно. Ипак, угледали су неки залив са приступачном обалом, где су хтели да уплове бродом, ако то буде могуће.

⁴⁰Одвезали су сидра и спустили их у море. Истовремено су олабавили ужад на кормилима, подигли предње једро према ветру и запутили се ка обали.

⁴¹Међутим, наишли су на гребен и насукали се. Предњи део брода је насео и остао непокретан, док се задњи ломио под ударима јаких таласа.

⁴²Тада су војници наумили да побију затворенике како не би који испливао и побегао.

⁴³Међутим, капетан је желео да спасе Павла, те им није дозволио да спроведу своју намеру. Наредио је да они који знају да пливају први скоче у воду и домогну се копна,

⁴⁴а да га се остали домогну, ко на даскама, ко на остацима лађе. Тако су се сви спасли дошавши до копна.