Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Дела апостолска 7 Bible Online

Дела апостолска 7 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Дела апостолска 7

¹Тада је Првосвештеник упитао Стефана: „Јесу ли ове оптужбе истините?“

²Стефан је на ово одговорио: „Браћо и оци, слушајте ме. Славни Бог објавио се нашем оцу Авра̂му у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану,

³и наложио му: ’Иди из своје земље и од своје родбине, па пођи у земљу коју ћу ти показати.’

⁴Авра̂м је напустио Халдејску земљу и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је преселио у ову земљу у којој ви сада живите.

⁵У њој му ни стопу није дао у посед, али му је обећао да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега, иако још није имао деце.

⁶Бог му је такође рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година:

⁷’Народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи оданде и служити ми на овом месту.’

⁸Бог је онда са Авра̂мом склопио савез, чији је знак обрезање. Њему се родио Исак кога је обрезао осмога дана. Исак је обрезао Јакова, а Јаков дванаест родоначелника.

⁹Родоначелници су били љубоморни на свог брата Јосифа, па су га продали као роба у Египат. Ипак, Бог је био са њим

¹⁰и избавио га од свих његових невоља. Пошто га је Бог обдарио мудрошћу, стекао је наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио да управља Египтом и целим својим двором.

¹¹Тада је у Египту и Ханану настала глад и велика беда, тако да наши преци нису могли да набаве храну.

¹²Кад је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је тамо наше очеве први пут.

¹³Када су се тамо нашли по други пут, Јосиф је обзнанио својој браћи ко је он. Тако је фараон сазнао за Јосифову породицу.

¹⁴Јосиф је онда послао по свога оца Јакова и сву своју родбину — укупно седамдесет пет особа.

¹⁵Тако је Јаков отишао у Египат где је умро он и наши очеви.

¹⁶Њихова тела су била пренесена у Сихем и положена у гроб који је Авра̂м био купио од Еморових синова за одређену своту.

¹⁷Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Авра̂му. Народ је растао и множио се у Египту,

¹⁸све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа.

¹⁹Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру.

²⁰У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући.

²¹Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина.

²²Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима.

²³Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце.

²⁴Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га — убивши Египћанина.

²⁵Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели.

²⁶Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’

²⁷Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?

²⁸Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’

²⁹На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.

³⁰После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај.

³¹Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи:

³²’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед.

³³Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло.

³⁴Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’

³⁵Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму.

³⁶Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година.

³⁷То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’

³⁸Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.

³⁹Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат.

⁴⁰Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’

⁴¹Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили.

⁴²Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂: ’Мени ли сте приносили житне жртве и приносе у пустињи четрдесет година, о, доме Израиљев?!

⁴³Не, него сте носили Молохов шатор и звезду бога вашег Рефана; ликове које сте начинили да им се клањате. Зато ћу вас изгнати и даље од Вавилона.’

⁴⁴Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео.

⁴⁵Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида.

⁴⁶Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог.

⁴⁷Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу.

⁴⁸Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже:

⁴⁹’Небеса су престо мој, а земља постоље за ноге моје. Какву кућу ћете ми саградити? И где је место мога почивања? — пита Господ.

⁵⁰Није ли све то моја рука начинила?’

⁵¹О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци

⁵²Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили.

⁵³Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“

⁵⁴Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега.

⁵⁵Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога.

⁵⁶Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“

⁵⁷На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега.

⁵⁸Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.

⁵⁹Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“

⁶⁰Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.