Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Римљанима 11 Bible Online

Римљанима 11 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Римљанима 11

¹Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Авра̂мов, из племена Венијаминовог.

²Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији — кад се жали Богу на Израиљце?

³„Господе, побили су твоје пророке, срушили су твоје жртвенике, а ја сам остао са̂м, па и мене настоје да убију.“

⁴Међутим, шта му Бог одговара? „Оставио сам себи седам хиљада људи, који нису пали на колена пред Валом.“

⁵Према томе, и у садашње време постоји остатак изабран по милости.

⁶Дакле, ако се избор врши по милости, онда не може да се врши по делима. Иначе, милост не би више била милост.

⁷Шта онда? Народ израиљски није постигао оно за чим је тежио. То су достигли изабрани, а остали су отврднули.

⁸Као што је написано: „Бог им даде дух тврдоглави, да очима не виде, и ушима не чују, све до данашњега дана.“

⁹А Давид каже: „Нек им сто постане замка и клопка, препрека и одмазда,

¹⁰нек им очи потамне, да не виде, и леђа им се заувек погрбе.“

¹¹Питам, дакле: зар су посрнули да би сасвим пали? Никако! У ствари, њиховим преступом спасење је дошло другим народима, да у њима изазове љубомору.

¹²Ако, дакле, њихов преступ значи богатство за свет, а њихов пораз богатство за остале народе, колико ли ће више значити њихово пуно укључење?

¹³А вама који нисте Јевреји, кажем: као апостол незнабожаца хвалим своју службу,

¹⁴не бих ли у њима, мом народу, побудио љубомору, те спасао неке од њих.

¹⁵Јер, ако њихово одбацивање значи помирење за свет, шта ће њихово поновно прихватање бити ако не живот из мртвих?

¹⁶Наиме, ако је први хлеб свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, онда су и све гране свете.

¹⁷Па ако су неке гране и одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио на њих, те делиш са њима корен и сокове питоме маслине,

¹⁸не узноси се над гранама. Ако, пак, хоћеш да се узносиш, знај да не носиш ти корен, него корен тебе.

¹⁹Но, ти ћеш рећи: „Гране су одломљене да бих се ја накалемио.“

²⁰Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш вером. Зато не мисли високо о себи, него се бој.

²¹Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе.

²²Стога, увиди Божију доброту, као и његову строгост: строгост над онима који су пали, а доброту Божију на себи ако останеш у тој доброти — иначе ћеш и са̂м бити одсечен.

²³Чак ће и они Израиљци који не остану у неверовању бити накалемљени, јер је Бог у стању да их поново накалеми.

²⁴Ако си ти, по природи грана дивље маслине, одсечен, те против природе накалемљен на питому маслину, колико ли ће лакше природне гране бити накалемљене на сопствену маслину?!

²⁵Браћо, не желим да останете у незнању у погледу ове тајне, да се не бисте ослањали на сопствену мудрост: један део израиљског народа је отврднуо док се не употпуни број незнабожаца који ће доћи Богу.

²⁶Тако ће се сав Израиљ спасти, као што је написано: „Од Сиона ће доћи Избавитељ, уклониће безбожност од Јакова.

²⁷Ево, ово је мој савез с њима, кад уклоним њихове грехе.“

²⁸С обзиром да одбијају Радосну вест, они су непријатељи ради вас, али, с обзиром на изабрање, Бог их воли због њихових праотаца.

²⁹Јер, Бог не мења своје мишљење у погледу свог избора и дарова.

³⁰Као што сте ви некад били непослушни Богу, а сада сте услед њихове непослушности примили милосрђе од Бога,

³¹тако су и они сада, постали непослушни Богу ради вас, да би им Бог исказао милосрђе.

³²Бог је, наиме, све затворио под непослушност да би свима исказао своје милосрђе.

³³„О, дубино богатства, мудрости и знања Божијег! Како ли су недокучиве његове одлуке и неистраживи његови путеви!

³⁴Јер, ко је упознао ум Господњи? Ко ли му је био саветник?

³⁵Зар му је ко икада дао шта, да би му он то вратио?

³⁶Јер, све потиче од њега, и све је створено његовим посредством, и за њега. Њему нек је слава довека! Амин.“