Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 2. Коринћанима 4 Bible Online

2. Коринћанима 4 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

2. Коринћанима 4

¹Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је Бог по свом милосрђу поверио ову службу.

²Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом.

³А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају.

⁴Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.

⁵Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради.

⁶Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.

⁷Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас.

⁸Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни,

⁹прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају.

¹⁰Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу.

¹¹Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима.

¹²Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.

¹³И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо,

¹⁴јер знамо да ће онај који је ускрснуо Господа Исуса, ускрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе.

¹⁵Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.

¹⁶Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља.

¹⁷Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе.

¹⁸Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.