Read New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 Књига о судијама 21 Bible Online

Књига о судијама 21 - New Serbian Translation - Cyrillic Нови српски превод, 2017 bible

Књига о судијама 21

¹А Израиљци су се били заклели код Миспе: „Нико од нас неће дати своју ћерку Венијаминовцу за жену.“

²Народ је дошао у Ветиљ. Тамо су седели пред Богом до вечери, наричући и горко плачући.

³Говорили су: „Господе, Боже Израиљев! Због чега се догодило ово у Израиљу, да једног племена данас више нема у Израиљу?“

⁴Следећег јутра је народ поранио и саградио жртвеник, па је принео жртве свеспалнице и жртве мира.

⁵Израиљци упиташе: „Има ли кога од свих Израиљевих племена да није дошао горе на збор пред Господа?“ Наиме, тврдо су се заклели да ће свакако бити погубљен онај ко не дође Господу горе у Миспу.

⁶Тада су се Израиљци сажалили над својим братом Венијамином и рекли: „Данас је одсечено једно племе од Израиља.

⁷Шта да учинимо да преживели добију жене, кад смо се заклели Господом да им нећемо дати своје ћерке за жене?“

⁸Упитали су: „Има ли кога од Израиљевих племена да није дошао пред Господа, горе у Миспу?“ Испоставило се да нико из Јавис-Галада није дошао у табор, на збор.

⁹Јер кад се народ пребројио, тамо није било никог од становника Јавис-Галада.

¹⁰Затим су послали тамо чету од дванаест хиљада ратника и заповедили им: „Идите и побијте оштрим мачем становнике Јавис-Галада, и жене и децу.“

¹¹Овако ћете учинити: „Убијте сваког мушкарца и сваку жену која је делила постељу са мушкарцем.“

¹²Међу становништвом Јавис-Галада нашли су четири стотине девица које нису делиле постељу с мушкарцем, па су их довели у Силом, који је у Ханану.

¹³Онда је цела заједница послала поруку Венијаминовцима, који су били код стене Римона, и објавила им мир.

¹⁴Тада су се Венијаминовци вратили, и дали им жене из Јавис-Галада, које су биле поштеђене. Међутим, није их било довољно за све.

¹⁵Народ се сажалио над Венијамином, зато што је Господ окрњио једно од израиљских племена.

¹⁶Тада су старешине збора рекле: „Шта да учинимо да преживели добију жене, пошто су жене из Венијамина истребљене?“

¹⁷Рекоше још: „Венијаминово наследство мора припасти преживелима, да се не би затрло једно племе из Израиља.

¹⁸Ми им не можемо дати своје ћерке за жене, јер су се Израиљци заклели: ’Нек је проклет онај ко да жену Венијаминовцу!’

¹⁹Ево — рекоше — у Силому се сваке године одржава празник Господу. Град се налази северно од Ветиља, источно од пута који од Ветиља води горе у Сихем, и јужно од Левоне.“

²⁰Затим су дали упутство Венијаминовцима: „Идите, сакријте се у винограде

²¹и гледајте. Кад силомске девојке изађу да играју у колу, ви изађите из винограда, па нека сваки од вас отме себи жену између силомских девојака. Онда се вратите у земљу Венијаминову.

²²А кад њихови очеви или браћа дођу к нама да се жале, ми ћемо им рећи: ’Опростите им нас ради, јер у овом рату нисмо могли да заробимо жену за свакога од њих. Ви нисте хтели да им их дате, јер бисте тада ви били криви.’“

²³Венијаминовци су учинили тако; узели су себи за жене оне девојке што су отели док су играле, према броју својих мушкараца. Потом су отишли и вратили се на своје наследство. Пошто су обновили градове, настанили су се у њима.

²⁴Тада су се Израиљци разишли оданде, сваки у своје племе и у свој род, и сваки се оданде вратио на своје наследство.

²⁵У оно време није било цара у Израиљу и свако је чинио што му се чинило право.