Read Библија: Савремени српски превод 1. Мојсијева 19 Bible Online

1. Мојсијева 19 - Библија: Савремени српски превод bible

1. Мојсијева 19

¹Она два анђела стигоше увече до Содоме. Лот је седео на градској капији, па када их је угледао, устаде, пође им у сусрет и ничице се поклони.

²»Молим вас, господо«, рече, »свратите у кућу свога слуге да преноћите и оперете ноге, а сутра ураните и наставите пут.« »Не«, одговорише они, »преноћићемо на тргу.«

³Али Лот их је упорно наговарао, па они свратише к њему. Уђоше у његову кућу, а он им спреми гозбу и испече бесквасног хлеба, па су јели.

⁴Пре него што су легли на починак, сви грађани Содоме, сав народ из свих делова града, и старо и младо, опколише кућу.

⁵Зовнуше Лота, па га упиташе: »Где су људи који су ноћас дошли к теби? Изведи нам их, да спавамо с њима.«

⁶Тада Лот изађе пред њих и затвори за собом врата,

⁷па рече: »Молим вас, пријатељи, не чините ово зло.

⁸Ево, имам две кћери које су још девице. Њих ћу вам извести, па с њима чините како вам драго. Али овим људима немојте да чините ништа нажао, јер су под мојим кровом и под мојом заштитом[42].«

⁹»Склањај нам се с пута!« рекоше они. »Дошао овде као странац, а већ би да буде судија! Сад ћемо ми с тобом горе него с њима.« И силовито одгурнуше Лота, па кренуше да развале врата.

¹⁰Али она двојица пружише руке напоље, па увукоше Лота к себи у кућу и затворише врата.

¹¹А људе пред улазом, и младе и старе, заслепише, тако да нису могли да нађу улаз.

¹²»Кога још имаш овде?« упиташе она двојица Лота. »Зетове, синове и кћери и све које имаш у граду, изведи одавде

¹³јер ћемо ми затрти ово место. Повика против ових људи постала је толика пред ГОСПОДОМ да нас је послао да га затремо.«

¹⁴И Лот изађе да то каже својим будућим зетовима. »Брзо!« рече им. »Изађите из овога места, јер ће га ГОСПОД затрти!« Али његови зетови су мислили да се шали.

¹⁵Када је свануло, анђели почеше да пожурују Лота, говорећи: »Брзо! Изведи своју жену и своје две кћери које су овде, да и ви не будете уништени када казнимо град.«

¹⁶А Лот је оклевао. Зато они људи узеше за руку њега, његову жену и његове две кћери и изведоше их ван града, јер им се ГОСПОД смиловао.

¹⁷Када су их извели, један од њих рече: »Бежите главом без обзира! Не осврћите се и не заустављајте се нигде у равници! Бежите у планине, да не будете уништени!«

¹⁸Тада Лот рече: »Не, господару.

¹⁹Ја, твој слуга, нашао сам милост у твојим очима и ти си показао велику љубав према мени када си ми спасао живот. Али, ја не могу да бежим у планине. Несрећа ће ме стићи и погинућу.

²⁰Него, ено тамо града који је довољно близу да у њега побегнем, а мали је. Дај ми да побегнем онамо — место је заиста мало — да спасем живот.«

²¹А онај му рече: »Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу срушити град о ком говориш.

²²Само бежи онамо брзо, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо.« Зато је онај град добио име Цоар[43].

²³Сунце је већ било изашло када је Лот ушао у Цоар.

²⁴Тада ГОСПОД горућим сумпором запљушта на Содому и Гомору са неба

²⁵и уништи те градове и сву равницу, све житеље градова и све растиње на земљи.

²⁶А Лотова жена се осврну, и претвори се у стуб соли.

²⁷Авраам устаде рано ујутро и оде на место где је стајао пред ГОСПОДОМ.

²⁸Погледа према Содоми и Гомори и према свој равници, а оно — дим куља из земље као дим из пећи!

²⁹Тако се Бог сетио Авраама када је затирао градове у равници у којима је живео Лот и извео Лота пре њиховог уништења.

³⁰Лот и његове две кћери одоше из Цоара и настанише се у планинама јер се он плашио да остане у Цоару. Он и његове две кћери живели су у пећини.

³¹Старија кћи рече млађој: »Наш отац је стар, а нема мушкарца да с нама спава као што је обичај на целом свету.

³²Хајде да оца опијемо вином, па да легнемо с њим, да му сачувамо потомство.«

³³Тако те ноћи опише оца вином, и старија кћи уђе к њему, па леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.

³⁴Сутрадан старија рече млађој: »Синоћ сам ја легла с оцем. Хајде да га и вечерас опијемо, па ти уђи и лези с њим, да му сачувамо потомство.«

³⁵Тако оне и те ноћи опише свога оца вином, па млађа кћи оде и леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.

³⁶Тако обе Лотове кћери затруднеше са својим оцем.

³⁷Старија кћи роди сина и даде му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца.

³⁸И млађа кћи роди сина и даде му име Бен-Ами. Он је праотац данашњих Амонаца.