Read Библија: Савремени српски превод 1. Мојсијева 24 Bible Online

1. Мојсијева 24 - Библија: Савремени српски превод bible

1. Мојсијева 24

¹Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио.

²Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро

³и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим,

⁴него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.«

⁵»А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?«

⁶»Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам.

⁷»ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина.

⁸А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!«

⁹Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се.

¹⁰Потом узе десет камила из крда свога господара и оде, носећи са собом сваковрсних добара свога господара, па се запути у Арам Нахарајим, у Нахоров град.

¹¹Испред града натера камиле да клекну поред једног бунара. Било је предвечерје, време када жене излазе да захвате воде.

¹²Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму.

¹³Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде.

¹⁴Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ — нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.«

¹⁵И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора.

¹⁶Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе.

¹⁷Слуга јој потрча у сусрет, па јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага.«

¹⁸»Пиј, господару«, рече она, па брзо спусти крчаг на руку и даде му да пије.

¹⁹Када се напио, она рече: »И твојим камилама ћу захватати воде док се не напију«.

²⁰И она брзо испразни крчаг у појило, па отрча назад до бунара да захвати још воде. Тако је захватила воде за све његове камиле.

²¹А слуга је ћутао и помно је посматрао, да види да ли је ГОСПОД учинио да његов пут буде успешан или није.

²²Када су се камиле напојиле, човек извади златан носни прстен тежак једну беку[49] и две златне наруквице тешке десет шекела[50],

²³па је упита: »Молим те, реци ми чија си кћи? Има ли у дому твога оца места за нас да преноћимо?«

²⁴Она му одговори: »Ја сам кћи Бетуела, кога је Милка родила Нахору«,

²⁵па додаде: »Код нас има сламе и крме у изобиљу, а и места за вас да преноћите.«

²⁶Слуга се тада дубоко поклони ГОСПОДУ,

²⁷говорећи: »Благословен ГОСПОД, Бог мога господара Авраама, што мога господара није лишио своје љубави и верности. ГОСПОД ме је водио путем до дома рођакâ мога господара.«

²⁸Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке.

²⁹А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору,

³⁰јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора,

³¹па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.«

³²И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге.

³³Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.« А Лаван рече: »Кажи.«

³⁴Он рече: »Ја сам Авраамов слуга.

³⁵ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради.

³⁶А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има.

³⁷Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим.

³⁸Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘

³⁹Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘

⁴⁰А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу[51], послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца.

⁴¹Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘

⁴²»Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан.

⁴³Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«,

⁴⁴а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« — нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘

⁴⁵И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘

⁴⁶Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле.

⁴⁷Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке,

⁴⁸па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина.

⁴⁹А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.«

⁵⁰»Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако.

⁵¹Ево Ревеке пред тобом — узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.«

⁵²Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље.

⁵³Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове.

⁵⁴Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише. Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁵А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.«

⁵⁶Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁷А они рекоше: »Позваћемо девојку и питаћемо је шта она мисли.«

⁵⁸Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?« А она одговори: »Хоћу.«

⁵⁹Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима.

⁶⁰И благословише Ревеку рекавши јој: »Сестро наша, буди мајка хиљадама хиљада, и нека твоји потомци запоседну градове[52] оних који их мрзе.«

⁶¹Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде.

⁶²А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву.

⁶³Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају.

⁶⁴А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле

⁶⁵и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?« »То је мој господар«, одговори слуга. На то она узе свој вео и покри се.

⁶⁶Тада слуга исприча Исааку све што је учинио.

⁶⁷Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.